„То је глави циљ Анкаре. Руско Mинистарство одбране је својевремено изјавило да Турска гомила снаге на граници са Сиријом. То би могло значити да ова земља планира још већу офанзиву на Сирију и да је напад на Алеп само ’прва проба‘“, сматра Јермаков.
Коментаришући чињеницу да су Сједињене Америчке Државе позвале Турску да прекине нападе на курдске снаге у провинцији Алеп, Јермаков каже:
„Напад на Алеп је порука Вашингтону да мора да се определи. Кога Америка ипак подржава — Турску или Курде? Иако Вашингтон и даље подржава Курде, јасно је да САД пре свега воде рачуна о сопственим интересима у региону. Ердоган покушава да убеди Америку да би управо Турска могла да спроводи америчке интересе на Блиском истоку. Зато су Турској потребни војни успеси и зато су саудијски авиони већ стигли у турску авио-базу на граници са Сиријом.“
Јермаков наглашава да Вашингтон и Брисел нису осудили Турску због њених опасних геополитичких потеза.
„У овом случају не мислим само на напад на Алеп, већ и на обарање руског авиона. Ердоган је свестан тога, зато користи све јачу реторику, а Турска индиректно опструише уговор о прекиду ватре, који је постигнут у Минхену. Очигледно је да до прекида ватре неће доћи јер ће се већина учесника конфликта тобоже борити против терориста, али за њих појам ’терористи‘ значи ’лични непријатељи‘. Рецимо, циљ Саудијске Арабије је рушење Асада.“
Аналитичар сматра да се тренутно Турска понаша веома неодговорно, и да би њена стратегија могла да доведе до пораза Ердогана.
Михаил Смолин из руског института за стратешка истраживања оцењује да Турска и Саудијска Арабија желе да Сирија у њеним садашњим границама више не постоји.
„Ријад је спреман да учествује у копненој операцији уколико Анкара буде одлучила да започне офанзиву, јер Саудијци немају капацитет да сруше Асадов режим. Турска би желела да се операцији придружи НАТО, али по мом мишљењу Алијанса није спремна за копнену офанзиву. Рецимо, због Грчке, која стално критикује Турску, јер турски авиони редовно нарушавају њен ваздушни простор. Стога Анкара тражи савезнике у муслиманском свету, у земљама које су, између осталог, против ширења утицаја Ирана.“
Смолин сматра да је Москва против копнене операције у Сирији јер би она значила рат свих против свих.
„Овакав рат не би завршио за неколико месеци, и цео регион би био увучен у конфликт. У таквој ситуацији Русија и САД не би могле да брзо и ефикасно утичу на ситуацију. Али док није дошло до копнене операцији, постоји нада да ће Сирија остати у њеним границама а пораз ДАЕШ-а ће допринети политичком решавању сиријске кризе. Нажалост, за Турску и Саудијску Арабију ДАЕШ је постао споредно питање. За њих је ова терористичка организација само изговор како би се умешале у ситуацију и оствариле сопствене циљеве“, закључује Смолин.
