Турски напад на север Сирије довео је Вашингтон у неприлику. Анкара је решила да на своју руку покрене војну акцију и од суботе не престаје да бомбардује курдске јединице. Тиме је јасно ставила до знања да не намерава да поштује руско–амерички споразум о примирју у Сирији који су у Минхену постигли шефови дипломатија двеју земаља Сергеј Лавров и Џон Кери. Турски премијер Ахмет Давутоглу се оглушио о позив америчког потпредседника Џозефа Бајдена да заустави нападе.
Анкара је своју акцију покушала да оправда тиме да сиријски Курди преко границе дотурају оружје Курдској радничкој партији, која важи за терористичку организацију у Турској, али Вашингтон за то није нашао доказе.
За Турску, као и за Саудијску Арабију, циљ учешћа у коалицији коју предводе САД није борба против ДАЕШ–а, већ рушење сиријског председника Башара ел Асада, представника њима омражених алавита које подржава Иран.
За Вашингтон то више није приоритет, што је разгневило Анкару и Ријад, које су најавиле да су спремне да се директно укључе у сиријски сукоб. Док саудијски борбени авиони слећу у турску базу, власти Саудијске Арабије и Уједињених Арапских Емирата поручују да ће послати трупе у Сирију. Демонстрирајући одлучност, двадесетак сунитских земаља је преко ноћи организовало војне маневре у Саудијској Арабији.
Уколико се то деси, уколико Турска уз помоћ Саудијске Арабије директно нападне Сирију, Иран неће седети скрштених руку, али ни Русија. Москва, која из ваздуха подржава сиријску војску, поручила је да ће, уколико се Анкара не заустави, војно помоћи и све друге снаге које се супротстављају турској агресији.
У Москви сматрају да је Турска у пат позицији, јер нема подршку Запада, као и да њене акције у Сирији прете да јој се врате као бумеранг, у виду партизанског рата на истоку земље где живе Курди.
„Турска је сама себе сатерала у ћошак. Она је практично у изолацији, јер су и САД и Француска веома незадовољне због чињенице да Турска претвара сиријски конфликт у турско–курдски рат. Као друго, руска операција против терориста ДАЕШ–а је пореметила турске планове на Блиском истоку. Шта би Турска могла да уради у таквој ситуацији? Да започне војну конфронтацију са Русијом? Анкара то неће урадити јер схвата да САД и НАТО неће подржати њене потезе. Шта јој преостаје? Да даје празне изјаве“, каже Алексеј Пиљко, директор Евроазијског комуникационог центра у Москви.
Овај аналитичар сматра да Турска није спремна за рат са Русијом, али ни за увођење трупа у Сирију, јер за то нема ни војни ни економски капацитет.
„Ердоган све чешће прави непромишљене, ирационалне потезе. Уколико турско руководство буде прешло црту, на Блиском истоку ће започети рат налик арапско–израелским ратовима из 40–их и 70–их година прошлог века и он ће сигурно имати много озбиљније последице од оног што се тренутно дешава у региону“, истиче Пиљко.
Са друге стране, САД нису заинтересоване да се директно укључе у сукоб у земљи коју не виде као „витално“ важну за своје интересе. Одлука њених главних савезница у региону, Турске и Саудијске Арабије, доводи њену војну стратегију у Сирији у ћорсокак. Та стратегија се заснива на ваздушној кампањи и обуци и наоружању трупа на терену. Међу локалним снагама које је Вашингтон подржавао су и курдске јединице на северу Сирије, исте оне које сада бомбардују турске снаге.
Курдске снаге су, захваљујући подршци руске авијације сиријској војсци, успеле да освоје територије на северу земље, у близини границе са Турском. Партија демократског јединства је саопштила да су те позиције преузели од џихадиста из Нусра фронта, сиријске Ал Каиде. Турска артиљерија је убрзо потом отворила ватру на курдске снаге.
„Да ли они желе да тамо остане Нусра фронт или да те позиције заузму сиријске власти?“, питао је локални курдски лидер, поручујући да се они боре не само за Курде, већ и Арапе, Јевреје и хришћане.
Док Анкара најављује да ће појачати војне акције како би спречила да сиријски Курди заокруже територију коју држе дуж њене границе, страхујући од неког будућег Курдистана, курдске снаге напредују ка граду Тел Рифату, који је у рукама салафиста из Нусра фронта.
Вашингтон се тако нашао у парадоксалној позицији лидера коалиције против екстремиста из ДАЕШ–а чији савезник би на својим границама радије да види припаднике Ал Каиде него Курде.
Американци плаћају цену што су одбили понуђену руку Москве која је у септембру предложила стварање заједничке коалиције у борби против ДАЕШ–а. Вашингтон је затварао очи пред подршком коју је Турска пружала радикалним исламистима у борби против сиријског председника. Резултат је да се ситуација у Сирији отела контроли и прети да се претвори у регионални сукоб широких размера.
