Док у Врховној ради разматрају судбину Владе, сам Јацењук каже да ће поднети оставку само уколико му Парламент изгласа неповерење, за шта је потребно 226 гласова. Посланици тврде да гласова има довољно и да би неповерење Влади могло бити изгласано, док украјински медији спекулишу да су се председник Петро Порошенко и премијер Јацењук договорили да Влада настави са радом, а да се сада тргује министарским фотељама.
Раније је представник председника Украјине Свјатослав Цеголко написао на Твитеру да је Порошенко позвао Јацењука да поднесе оставку, како би се „повратило поверење према власти“.
„Опозициони блок“ је такође најавио да ће подржати одлуку о оставци кабинета.
Према речима лидера опозиционара Јурија Бојка, Влада је водила „погрешну, лошу политику, они су се хвалили, дичили својом позицијом, а за то време је економија Украјине уништена“.
Опозиционар Вадим Рабинович донео је у Парламент лисице. Према његовом мишљењу, Јацењуку „треба ставити лисице или ће он побећи са украденим“.
Он је истакао да „Рада треба да гласа за оставку Јацењука или ће народ изгласати оставку те Раде“.
Сам Јањецук је раније изјавио да ће поднети оставку само уколико Рада изгласа неповерење његовом кабинету.
Уколико Јацењук буде смењен, како се спекулише, место председника Владе могли би да заузму секретар Савета безбедности Александар Турчинов, председник Врховне раде Владимир Гројсман или министарка финансија Наталија Јареско. Међутим, неки експерти оцењују да Јацењук има шансу да сачува фотељу, макар на још неко време. До краја дана судбина Владе Украјине и њеног председника би требало да буде решена.
„Достигнућа“ Јацењукове Владе
Подносећи извештај о раду свог кабинета, Јацењук је изјавио да је Влада спремна да настави рад.
„Почећу од тога да Влада добро разуме да је урађено много, али и да још много тога тек треба да буде урађено. И ми смо спремни за тај посао. О томе ћу на крају извештаја информисати Парламент“, рекао је Јацењук.
„Опозициони блок“ у Врховној ради сматра да се ситуација у земљи може стабилизовати само ако се хитно заустави рат у Донбасу, испуни Мински споразум и створе стварни услови за развој привреде.
„Домаћа економија је на ивици колапса, коалиција фактички не постоји, власт је парализована институционалним сукобима, децентрализација и економске реформе су пропале, сукоб на истоку земље није решен“, истакли су опозиционари.
За време које је Јацењук провео у премијерској столици у Украјини је све „скочило“: државни дуг, комуналије, цене, инфлација… Смањен је „само“ БДП–а земље и пала је вредност домаће валуте.
БДП Украјине је у 2015. години смањен за 10,5 одсто — то је трећи најгори резултат у свету после Сијера Леоне и Јемена.
Курс гривне пао је за више од 50 одсто. У тренутку када је Јацењук постао премијер (27. фебруара 2014. године) курс долара је био 10,5 гривни, а сада је по официјелном курсу Народне банке Украјине 26,8.
Државни дуг такође је повећан — почетком 2014. године био је 683 милијарди гривни, а до краја 2015. је скочио на 1,57 трилиона, подсећају локални медији.
Цене комуналних услуга су забележиле раст — струја је поскупела за 20 одсто, грејање за 73 одсто, топла и хладна вода су поскупеле за 57 одсто. При томе, Јацењук је грађанима обећао енергетску „стабилност“ — струја би требало да поскупи два пута, у марту и септембру.
Поскупела је и храна. Примера ради, тролитарски лонац боршча је 2014. коштао 39, а ове године чак 128 гривни.
У сенци „успешног“ раста цена, Јацењук се може „похвалити“ и чињеницом да је минимална плата у Украјини смањена са 135 на 53 долара, а минимална пензија са 105 долара на 41 долар. Инфлација је прошле године достигла 43 одсто.
Према подацима Уједињених нација, чак 80 одсто Украјинаца живи испод границе сиромаштва.
Украјински медији такође критикују Јацењука и да је „закопао новац у земљу“, уз помоћ пројекта „Зид“, од којег је и сам одустао, након што је за подизање ограде на граници са Русијом годину дана тражио западне кредиторе и узалудно трошио државни новац.
