Бивши председник Скупштине Републике Српске и председник Асоцијације „Оснивачи Републике Српске“ Момчило Крајишник у разговору за Спутњик изнео је ставове у вези са актуелном политичком у Босни и Херцеговини са посебним освртом на Републику Српску. Крајишник је у радио интервју Спутњику говорио и о Хашком Трибуналу, Дејтонском споразуму, али и о приступању Бoсне и Херцеговине Европској унији.
„Политичка ситуација у Босни и Херцеговини је лоша. Боље речено може се поредити са неким драматичним тренуцима из наше скорије прошлости. Неке невидљиве снаге покушавају да направе хаос и у РС и у БиХ. Нисам срећан што у српском политичком блоку влада одређена нетрпељивост и размимоилажење“, каже он.
Говорећи о пријему БиХ у Европску унију Крајишник каже да БиХ не може да остане острво које је окружено државама–чланицама ЕУ, али сматра да је лоше то што је тај циљ погрешно постављен.
„Треба неке ствари преписати са Запада, али сам сигуран да је већина њих неспојива са нашим менталитетом и интересима. Таква БиХ није спремна за ЕУ. Мислим да народ треба да буде питан, да ли жели да буде ЕУ. Дакле, треба одржати референдум пре одлуке о приступању у оба ентитета.“
Када је реч о Дејтону, Крајишнику помало смета што су неке теме у БиХ табу.
„Нико не сме да проговори да би Босна и Херцеговина, рецимо, требало да се подели. Ако неко говори о подели Велике Британије и Шпаније, онда нема разлога да то питање у Босни буде табу тема. Босни и Херцеговини не би требало да буде наметнуто ниједно решење. Значи, ако Срби желе, рецимо, да се РС издвоји морају да кажу и зашто“, сматра он.
Напомиње и да исто важи и за Хрвате или Муслимане који желе унитарну Босну.
„Дакле, сва та мишљења треба ставити на сто и легитимни представници сва три народа треба да нађу решење“, истиче Крајишник.
Бивши председник ратне Скупштине РС каже да је проблем што муслиманска страна стално позива стране факторе у помоћ како би наметнула унитарну Босну. Он верује да су страни представници који долазе у БиХ и помажу ту идеју у ствари — незналице. Не зато што су, како каже, лоши политичари, већ зато што не познају добро ситуацију.
„Босни не може да се наметне решење и зато сматрам да она не може да опстане. Због тога се чак и ратовало и тај манир наметања мора да престане. Не може неко једноставно да одучи да се укине Дан Републике Српске… Због специфичности БиХ сви би требало да воде рачуна да има што мање сукоба, а пошто до њих долази, сваки пут је БиХ угрожена. Ипак, ако се не нађе решење, скептик сам што се тиче опстанка БиХ. Нико од Срба није срећан што је РС у БиХ, али ако је то прописано Дејтонским споразумом онда БиХ треба дати шансу, али без да неко некоме намеће решења“, истиче Крајишник.
Наш саговорник каже да је улога високог представника по Дејтону сасвим другачије замишљена. Каже да је она имала смисла једно време, али да се претворила у туторство.
„Често се говори да БиХ под протекторатом, што није тачно. Друга је ствар што неко то жели тако да представи. Високи представници су у БиХ наметали решења што није њихова улога нити њихово овлашћење. Нико се у БиХ није сложио да имају надлежност коју су сами себи дали. Мислим да свако ко је на том месту, а има имало части треба да каже нећу да учествујем у овоме, јер нисам за то овлашћен. Високи представник је требало да напусти Босну. Представници три народа треба да седну и да се договарају, а уколико не успеју онда да се укључи неко са стране“, каже он.
Према речима нашег саговорника који је и сам био процесуиран у Хашком трибуналу, то тело је своју улогу „одиграло“. Он каже да се треба вратити нормалном животу, а не стално потпиривати прошлост.
„Хашки трибунал би требало да се извини где је погрешио и да направи равнотежу, јер Хашко тужилаштво јесте политички орган и то није спорно, али онај ко ради тај посао (тужиоци) не сме да злоупотребљава свој положај. Хашко тужилаштво и суд би требало раздвојити“, сматра Крајишник.
Он каже да не жели да се активно бави политиком и да је управо због тога и основао Асоцијацију да би људи који су стварали Републику Српску, а који су и део те Асоцијације, могли да остваре своја права, а то је да њихов допринос не буде ниподаштаван и да се чувају тековине РС.
