Дмитриј Медведев је пре недељу дана искористио тај израз у свом говору током Минхенске конференције.
„Међутим, шта је заправо хтео да каже руски премијер? Да ли је то најава нове фазе рата или само констатација да је тај рат већ у току?“, пита се немачки лист.
Према подацима „Зидојче цајтунгa“ и Влада Немачке би хтела да зна одговор на ово питање.
Немачки медији наводе да су домаће специјалне службе добиле задатак да истраже да ли Влада Русије уз помоћ обавештајне службе покушава да утиче на јавно мнење и политички дијалог у Немачкој. И да ли Кремљ прави савезе са екстремним десничарима и популистичким странкама, као што се то наводно ради у Француској и Мађарској.
И док Влада у Берлину „нема коментар“ поводом те теме, спекулише се да канцеларка Ангела Меркел тражи одговор на питања о „руској умешаности“. Као што је својевремено рекла бивша дописница немачке телевизије АРД Габриеле Кроне Шмалц, „уколико би 90 одсто становника Црне Горе гласало за улазак у ЕУ, немачки медији би сматрали да је то одличан резултат. Међутим, кад 90 одсто становника Крима на референдуму кажу ’да‘ Русији, онда наши медији тврде да је то немогуће“.
„Рука Москве“ је добар изговор за све. Немачки медији и не помишљају на то да популарност покрета „Пегида“ расте само због тога што се Немци све више противе одлуци њихове Владе да пушта избеглице у земљи, а не зато што су КГБ–овци њеним лидерима допремили коферче са новцем. То су показали и резултати истраживања које је за Спутњик спровела компанија „Популус“.
Узгред речено, „Пегида“ свој партијски програм заснива на швајцарским законима који предвиђају „нулту толеранцију“ за некоректно понашање дошљака, а не на инструкцијама са трга Лубјанка. Једноставно, треба признати да су мигранти табу–тема у Немачкој. Као што је недавно изјавио бивши новинар телевизије ЗДФ Волфганг Херлес, власт итекако утиче на медије по питању избора информација.
„За време уједињавања две Немачке нисмо могли да критикујемо нове федералне земље. Сада су забрањени негативни ставови поводом миграната. Такво ’провладино‘ новинарство ће довести до губитка поверења код гледалаца“, каже он.
Што се тиче „дезинформационе кампање“, наведимо само један пример. За време Олимпијаде у Сочију немачки медији су редовно писали о угњетавању хомосексуалаца у Русији. Рецимо, „Шпигл“ и телевизија ЗДФ су објавили да је извесни ЛГБТ активиста Лебедев био ухапшен за време штафетног трчања са олимпијском бакљом јер је наводно истакао познату заставу дугиних боја. Касније се испоставило да је провокатор био ухапшен јер је намерно изашао на пут по којем је трчао спортиста са бакљом, па је истакао заставу.
У свакој другој земљи полицајци би урадили исто, али изгледа само Русија крши права ЛГБТ особа, подржава десничаре и „упаде“ у канцеларкин рачунар. Заборавили смо да кажемо да истовремено Тужилаштво Немачке истражује хакерски напад на интерну мрежу Бундестага, који је извршен у мају прошле године.
Главна мета хакера био је рачунар Меркелове.
„Шпигл“ наводи да иза тог напада вероватно стоје „руски хакери“, који су добили задатак од руске обавештајне службе.
Изгледа да када америчка обавештајна служба прислушкује немачке и европске институције, то је сасвим у реду, јер „шпијунажа међу пријатељима није могућа“ (Меркелова) и Американци само желе да сазнају шта је на јеловнику европских партнера данас.
