Арапско пролеће у Либији: Како уништити просперитетну земљу

До краја фебруара, противници Гадафија преузели су контролу над Бенгазијем. Основан је Национални прелазни савет Либије и сви градови под контролом антигадафијевских снага налазе се под ингеренцијом Савета. Протести се шире и на Триполи.

Дана 26. фебруара Савет безбедности УН усвојио је резолуцију којом је наметнуо међународне санкције либијском руководству. Гадафи је у том периоду већ практично изгубио контролу над источном Либијом.

Дана 17. марта Сједињене Државе су заједно са западним партнерима „прогурали“ су резолуцију о проглашењу зоне забране летова над Либијом. Под вођством НАТО-а, западна војна коалиција премашила је мандат УН и покренула ваздушне нападе против државе, цивилних и војних објеката у Либији, ефикасно подржавши побуњенике.

Страна војна операција против Гадафијевог режима покренута је 19. марта, а у њој су учествовале и оружане снаге Велике Британије, Француске, Сједињених Америчких Држава, Канаде, Белгије, Италије, Шпаније и Данске.

Оружани устанак у Либији трајао је око девет месеци. Рат је оставио хиљаде мртвих, а економију Либије у рушевинама. Муамер ел Гадафи збачен је и убијен 20. октобра 2011. године, у близини свог родног града Сирте, где се крио од опозиције.

Операција НАТО-а у Либији завршена је 31. октобра 2011. године.

Након Гадафијеве смрти, на државном и регионалном нивоу између различитих кланова и наоружаних фракција избила је борба за моћ. Ситуација у земљи ескалирала је у грађански рат.

Након парламентарних избора 7. јула 2012. избија сукоб између исламиста и умерених снага, уз подршку делова националног војног естаблишмента. Долази до још једног оружаног сукоба.

У августу 2014. године, формирају се два центра моћи. Представнички дом, званично признат од стране међународне заједнице, оснива се у граду Тобруку. Генерални национални конгрес, уз подршку наоружаних фракција, формира се у Триполију. Сваки парламент именовао је своју владу и премијера.