„Пронашли смо трагове древних гена модерних људи код њихових неандерталских предака из Сибира, што указује на то да су рани модерни људи напустили Африку негде у то доба“ рекао је Серђи Кастелано из института „Макс Планк“.
Међународни тим научника дошао је до трагова људских гена анализирајући геном неандерталца који је пронађен у пећини у Алтајским планинама у Сибиру.
Студија, објављена у среду у часопису „Природа“, садржи две изненађујуће информације. Прва је да се први сексуални однос између две врсте догодио пре 100.000 година, односно 60.000 година раније него што је досад било познато. Међутим, то не би било могуће да део модерних људи није мигрирао из Африке неколико десетина хиљада година раније него што је општеприхваћено.
„Модерни човек који је утицао на гене Алтајског неандерталца морао је да дође из групе која је напустила Африку много пре људи који су населили Европу и Азију“, рекао је Кастелано.
О тим раним путницима аутори студије мало знају.
„Знамо да су се релативно рано одвојили од матице у Африци и да је њихова сексуална репродукција са неандерталцима почела пре 100.000 година. То је први генетски траг модерног човека изван Африке“, наглашава Кастелано, али и напомиње да се ради о непосредним доказима јер нису пронађени остаци тих људи.
Најстарији фосил хомо сапијенса у Европи стар је 45.000 година.
