Дејвид Камерон се вратио у Лондон машући споразумом који представља као дипломатску победу над Бриселом. Својим сународницима је поручио да се изборио за „специјални статус Велике Британије“ унутар Уније.
„Када смо рекли да ћемо поново преговарати о нашем чланству, рекли су да до тога никада неће доћи, да никада неће бити одржан референдум, да никада неће пристати на оно што желимо. Али погледајте шта смо се данас договорили“, рекао је британски премијер након двадесеточасовних маратонских преговора са европским лидерима.
Споразум који је изнудио отвара више питања него што нуди одговора.
Да ли ће и друге земље кренути путем Британије и поново преговарати о условима под којима су ушле у Европску унију?
Да ли је овај споразум довољан да Британци гласају на референдуму 23. јуна за останак унутар Уније?
Камерон се нада да јесте. У земљи у којој све више становника верује да би им било боље без ЕУ, његов циљ је да покаже да има смисла остати у Унији уколико је она спремна да прихвати њихове захтеве. Разлог због кога је споразум постигнут је страх европских лидера да би их потрес који би изазвао излазак Велике Британије увео у још веће невоље. Има, истина, и оних који сматрају да би им без Британаца било боље — они углавном говоре француски.
Реч је о још једном од европских споразума у којима формулације остављају простор за различита тумачења. Шта рецимо значи, питају се Британци, да ће ЕУ дати „неопходне гаранције“ да земље еврозоне неће да се удруже против Ситија и наметну своја правила? Аутономија британске финансијске империје била је један од кључних захтева Лондона, који не жели да игра по правилима која важе за земље евра. Свесни своје економске моћи, Британци желе да се ослободе препрека које им представљају европски прописи да би потиснули конкуренте на европском тржишту.
Француска је то видела као покушај да издејствују специјални статус за Сити, који би подразумевао могућност вета на европске прописе о финансијским услугама. Британски премијер је у финишу преговора разуверио француског председника Франсоа Оланда да је то његова намера.
Камерон је добио гаранције да земље ван еврозоне неће бити у обавези према земљама које су њен део. Порука коју шаљу Британци јесте да неће да плаћају за друге — то су јасно ставили до знања у јеку прошлогодишње грчке кризе. Земље ван еврозоне неће моћи да ставе вето на одлуке деветнаесторице, али је њихова независна улога оснажена.
За укидање социјалне помоћи мигрантима из Европске уније, кључни Камеронов захтев, није било тешко добити подршку већине земаља, укључујући и Немачку. Странци који буду желели да раде у Великој Британији прве четири године неће имати приступ социјалним олакшицама које су им до сада биле доступне. То, на пример, значи да уколико у том периоду изгубе посао неће имати право на социјалну помоћ, већ ће бити приморани да оду. Ова мера је временски ограничена и примењиваће се у наредних седам година.
Камеронов захтев ће многима у ЕУ послужити као алиби да учине то исто, иако истраживања показују да радници из других делова ЕУ, пре свега са истока, долазе у потрази за бољим послом, а не да би живели као сиромаси. Против су биле Пољска, Чешка, Словачка и друге источноевропске земље које су у британском захтеву виделе опасност да њихови држављани постану грађани другог реда у Великог Британији, али су, уз мање уступке Лондона, на крају пристале.
У Британији споразум није дочекан са усхићењем. За једне је Камерон углавном постигао оно што је тражио — алиби да поведе кампању за останак Британије у ЕУ — док за друге он нема значаја.
Споразум по свему судећи неће променити однос снага између оних који су за и оних који су против. Камеронов министар правде и близак пријатељ Мајкл Гов је одмах након потписивања поручио да креће у кампању за излазак из ЕУ.
Евроскептици који се залажу за увођење граница кажу да „специјални статус“ не значи ништа, док му нешто умеренији конзервативци пребацују да се из Брисела вратио „са мрвицама“, са половином онога што је обећао, као и да уопште није било говора о хаосу који влада у Европи. Лидер лабуриста Џереми Корбин, који ће водити кампању за останак у ЕУ, описао је преговоре у Бриселу као „ирелевантну“ представу.
За Британце су маратонски преговори у Бриселу још једна потврда да је ЕУ раштимован механизам. Споразум који је постигнут како би се избегао „брегзит“ сведочи о противречним визијама Европске уније која је све даље од тежње ка чвршћој заједници народа.
