До распуштања Владе није дошло, али се зато владајућа коалиција „Европска Украјина“ распала — из њеног састава изашла је партија „Самопомоћ“ Олега Бересјука, који је одлуку странке објаснио скандалозним догађајима у Врховној ради 16. фебруара, када је спречен покушај да се изгласа неповерење Влади. Раније је и Јулија Тимошенко из странке „Баткившћина“ („Отаџбина“) објавила да напушта владајућу коалицију.
„Украјински народ је био сведок отвореног договора између високог руководства земље, са једне стране, и олигарха и снага које они контролишу, са друге стране“, рекао је Бересјука.
Према његовим речима, дошло је до покушаја коначног учвршћивања клептократске власти и олигархије у Украјини.
„Постао је очигледан савез власти, који чине део ’Блока Петра Порошенка‘, ’Народни фронт‘ и део ’Партије региона‘, које контролише један део олигарха. Такве акције делегитимизују Владу Украјине, они представљају напад на државни поредак земље и коначно су уништили парламентарну коалицију ’Европска Украјина‘“, оценио је он.
Украјински олигарси су се толико дубоко укоренили у украјински политички систем да скоро ниједна одлука не може бити усвојена без њиховог учешћа, а експерти оцењују да у скорије време они неће изгубити утицај на украјинску политику.
„До тога (неуспешне оставке кабинета Јацењука) је дошло, јер многи депутати у свом парламентарном ’Блоку Петра Порошенка‘ нису подржали обраћање председника. Такође, није га подржао ни ’Опозициони блок‘, за који се сматра да је под контролом најбогатијег човека Украјине Рината Ахметова. Још једна партија која је под контролом милијардера Игора Коломојског је такође остала уздржана. Управо тако, уз помоћ два олигарха и ’асистенције‘ украјинског председника, глас неповерења није скупио 32 гласа, колико је недостајало до неопходних 226“, оцењује америчка агенција „Блумберг“.
О теорији завере и закулисним радњама говоре и украјински депутати. Потпредседница Врховне раде Украјине Оксана Сирод сматра да је ово био испланиран сценарио, који је иницирао председник земље са циљем да понизи Парламент.
„Тај догађај показао је целом свету ко су праве газде у Украјини, да свим политичким процесима у земљи управљају олигарси“, оцењује амерички лист „Форин полиси".
Лист наглашава да су „хаотичност и непредвидивост постали визит карта Кијева“.
„Тамо нема телефонских преговора, нема правих политичких дебата, нема идеолошких сукоба, само хладни интереси и краткорочни савези међу различитим олигархијским групама“, оцењује „Форин полиси“.
Њихови интереси се разликују у много чему, али се увек уједињују да би се супротставили антикорупцијским реформама.
Међутим, део одговорности за тешку ситуацију аналитичари пребацују и на Запад. Вашингтон и Брисел су подржали Јацењука, „игноришући његове прљаве послове у украјинској политици“, а прећутали су и када је председник Порошенко почео да поставља своје пословне партнере и пријатеље на кључне дужности и када је одбио да прода свој приватни бизнис, што је раније обећао.
Према оцени експерта, оставка појединих званичника неће имати никакав утицај на ситуацију у целини, ако се не изврше велике и системске промене које ће допринети оздрављењу државног механизма. Међутим, мало је вероватно да је Кијев за то заинтересован.
„Ако се та шарада не заустави, систем ће једноставно наставити да сам себе репродукује и никада се неће променити“, закључује „Форин полиси“.
Експерти сада оцењују да ће тешка ситуација само погоршати политичку кризу у земљи — још је нејасно да ли ће у тој ситуацију међународни донатори обезбедити кредите Украјини. Ако њих не буде, то ће довести до повећања инфлације и пада рејтинга председника земље и његове партије. Јацењук и његови министри су сами себе већ дискредитовали. Они су одавно изгубили поверење народа.
Међутим, мишљења политиколога о судбини коалиције су подељена. Једни сматрају да се она дефинитивно распала и да нема спаса, чак и ако „Радикална партија“ Олега Љашка испуни обећање да ће ући у савез. Други верују да би Љашко могао да сачува коалицију. Трговина по том питању тек предстоји.
Већинску коалицију у Врховној ради формирало је пет партија — „Блок Петро Порошенко“ (БПП), „Самопомоћ“, „Баткившћина“, „Радикална партија“ и „Народни фронт“. Међутим, у септембру прошле године Љашко је објавио излазак његове партије из коалиције и прелазак у опозицију.
Ове недеље, коалицију је напустила и странка „Баткившћина“ и неколико депутата БПП, а затим и „Самопомоћ“, након чега је коалиција изгубила потребну већину у Ради. Без њих, коалиција броји 217 депутата.
Парламент има месец дана да формира нову већину, која ће имати најмање 226 гласова. Ако се то не догоди, Рада ће бити распуштена и биће расписани нови избори.
