Еко, који је боловао од рака, умро је у свом дому, објавила је „Република“ на свом сајту, наводећи да је „свет изгубио једног од најважнијих људи савремене културе“, док је „Коријере дела сера“ написала да је преминуо „један од најславнијих италијанских интелектуалаца“.
Његова најпознатија дела су романи „Име руже“, који је преведен на 43 језика и продат у више од 30 милиона примерака, и „Фукоово клатно“, затим „Острво дана пређашњег“, „Баудолино“, „Прашко гробље“, „Тајанствени пламен краљице Лоане“…
Аутор је и бројних есеја и књига из теорије уметности, лингвистике и семиотике, а писао је и књижевну критику и књиге за децу.
Рођен је 5. јануара 1932. године у Александрији у северном италијанском региону Пијемонту.
Дипломирао је филозофију на Универзитету у Торину 1954. године, бавио се Средњим веком и естетиком текста. Касније је дефинисао семиотику као „филозофију језика".
Припадао је књижевном покрету „Група 63“.
У интервју за лист „Гардијан“ прошле године, Еко је рекао да је писању приступа са жељом да „промени“ читаоца.
„Не знам шта читалац очекује. Мислим да аутор треба да пише оно што читалац не очекује. Проблем није питати шта им је потребно, већ променити их“, навео је он.
Успевао је да премости јаз између популарне и интелектуалне културе, објављујући своје мисли у дневним новинама и водећем италијанском магазину „Еспресо“.
За собом је оставио жену Ренату, која је историчар уметности, и двоје деце, наводи АФП.
