Публика је скоро пуна три сата уживала у лаганим и елегантним корацима и прелепим лепршавим костимима уз музику Сергеја Прокофјева, у кореографији Леонида Лавровског и Гедиминаса Таранда.
Главни солисти били су Бекзханов Нариман, као Ромео, и Лина Севелиова, као Јулија, који су присутнима на дирљив начин испричали трагичну љубавну романсу из Вероне.
Балетска представа је одиграна у три чина: у првом четрдесетоминутном чину приказана је љубав Ромеа и Јулија на први поглед који се, преплављени осећањима, једно другом заклињу на вечну љубав. Други чин, препун је емотивног набоја у којем након њиховог тајног венчања, Ромео убија Јулијиног рођака Тибалда, што ће одредити будућност њихове везе. У последњем чину двоје заљубљених последњи пут проводе време заједно, а њихов покушај да промене судбину завршава се трагично.
Представи су присуствовали руски амбасадор у Београду Александар Чепурин и бројне личности из културног и јавног живота.
Балет „Ромео и Јулија“ је прекретница у историји руске и светске кореографије.
Радња најпознатије љубавне трагедије Вилијама Шекспира инспирисала је многе композиторе, али је Сергеј Прокофјев био први композитор који је створио прави шекспировски балет — један од најбољих балета XX века.
Премијера балета је одржана 1938. године у Брну, од када и почиње брилијантна сценска историја балета „Ромео и Јулија“. Балет је премијерно приказан 1940. године у Кировском позоришту, а после рата, од 1946. године, са истом кореографијом се тријумфално изводи у „Бољшој театру“.
Руски царски балет основали су 1994. године Гедиминас Таранда, солиста „Бољшој театра“, на иницијативу светски познате примабалерине Маје Плисецкаје.
Плесни ансамбл данас има више од 40 уметника из најбољих балетских школа Русије: Москве, Санкт Петербурга и Перма. Богати репертоар, виртуозна плесна умећа њених чланова, овај балетски ансамбл сврставају у врх светске балетске сцене.