Од НАТО интервенције ради заштите цивила до хаоса којем се не назире крај. Либија између две владе и различитих група терориста које се сукобљавају. Како су у том хаосу страдали српски држављани Слађана Станковић и Јовица Степић?
У првом делу емисије о тим темама говорили су Дарко Трифуновић, професор Факултета безбедности, Владимир Трапара, политиколог и специјалиста за међународне студије, и Никола Танасић, политички филозоф и сарадник НСПМ–а.
— Никола Танасић: Дискутабилно је колико је НАТО у стању да контролише ситуацију, чак и на КиМ, а томе у прилог иду и дешавања у Приштини. Ако ескалира ситуација на Косову, мислим да би се тамошње становништво више плашило српских снага безбедности, него КФОР–а.
— Владимир Трапара: Запад систематски ради на укидање Републике Српске, Русија је била против резолуције о Сребрници. Не смемо да се одрекнемо подршке Москве. Американци не ради овде против Русије, већ не желe стабилну Србију.
— Владимир Трапара: Срби на Космету немају избора. Главна сила у јужној српској покрајини је НАТО и ми морамо да сарађујемо са њима, што не значи да треба да одустанемо од неутралности.
— Никола Танасић: Ми не можемо да кажемо да данас НАТО штити Србе на Косову. Више их штити албанска политика, него Алијанса.
— Никола Танасић: Противник сам изговора да смо ми мала земља да бисмо могли нешто да одлучимо. Када је у питању безначајност Србија је показала да није у реду тих земаља. Нисмо се сврстали у земље које су увеле санкције Русији. Сви су се питали како је Србија то могла да каже, а рецимо Француска и Немачка су морале да поклекну и увеле су санкције.
— Владимир Трапара: Хуманитарни центар у Нишу је потпуно различита прича од НАТО–а. Људи имају погрешну представу да од нас траже да се сврстамо на неку страну.
— Владимир Трапара: Ми хтели не хтели морамо да имамо блиску сарадњу са НАТО–ом због безбедности Срба на КиМ, јер их тамо неће чувати српска полиција и војска, као ни косовска.
— Владимир Трапара: Потписан споразум о сарадњи са НАТО–ом није корак ближе Алијанси. То не значи да војници НАТО–а могу да вршљају по Србији, већ ми морамо прво да им одобримо да дођу у нашу земљу.
— Дарко Трифуновић: Те терористе је могао да гађа било ко, јер су они легитимна мета. Питање је шта ће наши службеници на спорној територији?
— Дарко Трифуновић: Арапско пролеће се још није завршило, већ се очекује у Кини и Русији. Ми као Србија треба да се трудимо да га заобиђемо.
— Дарко Трифуновић: Либија је била трн у оку светским силама, али је имала проблеме сличне онима које има Сирија, а то су извори енергената.
— Дарко Трифуновић: Гадафи је послао сина Eл Ислама у Лондон на школовање, али када је почео да нуди енергенте Кини одмах је морао да плати цену. Тако и Европа плаћа данак са Јужним током.
— Дарко Трифуновић: Нико не може да заштити грађане Србије у Либији. Очекујем истрагу српских власти о томе шта се заправо десило у Сирији са српским држављанима.
— Никола Танасић: Либијска интервенција је била спасавање образа сила Запада. Претворила се у прљави грађански рат и пропалу државу.
— Владимир Трапара: Либија је територија са неколико влада, а не држава која је економски ослабљена. Племена из Бенгазија никада нису желела демократију већ власт.
— Владимир Трапара: У Сирији није дошло до лаког свргавања Асада због интервенције Русије за разлику од Либије.
— Дарко Трифуновић: Арапско пролеће није захватило монархије јер оне себе везују за религију.
— Дарко Трифуновић: Једна од земаља која је иницирала Арапско пролеће у Либији је Србија, тј. „Канвас“.
У другом делу емисије бавили смо се питањем рудних богатстава Србије. Ко све истражује нашу природу и под којим условима? Да ли и колико сами експлоатишемо наше руде? У чијим рукама су природна богатства Србије?
О тим темама су говорили Новак Бијелић, генерални директор „Трепче“ до доласка Кфора, Предраг Мијатовић, инжењер геологије, и Махмуд Бушатлија, економски аналитичар.
— Махмуд Бушатлија: Када би нам неко поклонио „Трепчу“ ми не бисмо знали шта са њом, јер је велики трошак да се ревитализује, али би био и велики проблем да се нађу купци за руде које се из тог басена добијају.
— Махмуд Бушатлија: Четири милијарде долара, на колико су Енглези проценили вредност „Трепче“, неће помоћи Србији да буде Швајцарска, али треба искористити сваку шансу да се опоравимо.
— Новак Бијелић: „Индипендент“ пише да је „Трепча“ најбогатији посед на Балкану.
— Новак Бијелић: Сигурно је да комплекси као што су „Бор“ и „Трепча“ треба да остану у власништву државе.
— Предраг Мијатовић: Руде на Косову се експлоатишу само за потребе „Термо–електране Обилић“. Прави власник би требало да је држава Србија, али њима управља КФОР.
— Махмуд Бушатлија: Будућност је у приватизацији, а то ће се десити када држава за то спреми услове, када се преуреде јавна предузећа и државна управа. Наше правосуђе не штити ни државни, а камо ли приватни капитал, па је тешко да ће се странци одлучити на улагање.
— Предраг Мијатовић: Борска лежишта су сиромашнија него некада, али је остало још доста за експлоатацију и питање је како их на најбољи начин експлоатисати.
— Махмуд Бушатлија: Да ли ће Кинези инвестирати у Бор? Кинези имају предвидљиву економску политику. Стратешки циљ Кине је извоз робе и услуга. Чак смо и ми купили од њих мост Земун–Борча. Они инвестирају у своје фирме које зарађују на нама. Ми имамо најгору трговинску размену са Кином.
— Махмуд Бушатлија: Треба да заштитимо своје ресурсе, а то је јако тешко. Политичари гледају у оквирима свог мандата, изгубили смо стручњаке за дугорочно планирање.
— Махмуд Бушатлија: Није само пресудна берзанска цена која одређује темпо експлоатације, већ и техника којом ће се то дешавати.
— Предраг Мијатовић: Јадарит не може да нас извуче из кризе, јер још није почела његова експлоатација.
— Новак Бијелић: Историја се понавља, јер Србији је кључ успеха у рудним богатствима.
— Махмуд Бушатлија: Енглеска и француска техничка лица су имала разумевање за питање реституције, али све док не буде постигнут политички консензус „Трепча“ неће поново почети да ради.
— Новак Бијелић: Ја сам протеран из „Трепче“.
— Махмуд Бушатлија: Средином 2001. године дошли су Французи и Енглези и имали су проблем да било шта активирају.
— Махмуд Бушатлија: „Трепча“ сада и пре Другог светског рата није иста. Енглези су били власници занатског погона и не може сада да га потражује.
— Предраг Мијатовић: Преко 20 страних компанија истражује наше тло, а само једна има концесију.
— Предраг Мијатовић: Последњу процену база Србије рађена је 2008. године. С обзиром на територију имамо завидну количину природних богатстава.
Хвала вам што сте нас слушали и читали!
