Обама је још од почетка прве председничке кампање оштро критиковао постојање Гвантанама и тврдио је да је тај затвор несврсисходан и да Америци наноси штету на међународном плану, угрожава сарадњу у борби против тероризма и служи као повод за регрутовање терориста.
Прва иницијатива о затварању Гвантанама дошла је из Обаминог кабинета 2009, друга 2013. године и обе су одбијене у Конгресу. Обамин циљ са новом иницијативом јесте да Гвантанамо буде затворен до истека његовог другог и последњег мандата, јер то је било једно од централних обећања током његове кампање.
Обамина борба за легат
Републикански представници у конгресу, ни овај пут нису часили часа да подрију Обамине напоре. Сенатор Џон Мекејн критиковао је план о затварању Гвантанама речима да се ради о магловитој понуди опција, о некохерентној политици по питању будућих осумњичених за тероризам.
„Сада са сигурношћу можемо рећи да је председник пропустио значајну шансу да убеди Конгрес и амерички народ да има озбиљан план за затварање затвора у Гвантанаму“, рекао је Мекејн.
Мекејнове страначке колеге одлучиле су се да низом предлога закона минирају Обамине ставове изнете у плану. Њихови напори усмерени су на спречавање Обаме да затвори Гвантанамо до истека мандата.
Актуелни амерички председник није успео да се избори за доследно спровођење програма на чијим је крилима изабран за председника 2008. године. Програм здравственог осигурања за све неславно је завршио као нејасан закон од неколико хиљада страница; образовање није побољшано; једино је економија нешто мало напредовала, али то је најмање његова заслуга. Затварање Гвантанама остала му је једина прилика да остави какав–такав легат.
Обама трпи критике и од припадника организација за заштиту људских права. Те организације инсистирају на преузимању одговорности за патње невино заточених и ослобађање оних који су незаконито затворени. Центар за уставна права, организација која је обезбеђивала правну помоћ за затворенике, стоји на становишту да се уопште не ради о затварању Гвантанама, већ само о премештању притвореника, који никада нису, нити ће бити оптужени за злочине против САД, у друге затворе.
Чланови Конгреса који подржавају Обаму нису се јавно изјашњавали о плану, једино је сенаторка Дајана Фајнстин позвала колеге да обрате пажњу на финансијске трошкове одржавања затвора.
„Тај затвор је бацање новца пореских обвезника и несагласан је са нашим вредностима као нације“, рекла је Фајнстинова.
Гулаг нашег доба
За америчку војну базу у кубанском заливу Гвантанамо мало је ко чуо док на том месту није отворена притворска јединица за осумњичене за тероризам, после Ал Каидиних напада на Њујорк и Вашингтон 11. септембра 2001. године. Од тада тај затвор прате контроверзе с обзиром на третман затвореника и законитост њиховог задржавања — не мали број њих провео је у њему више година, а да против њих није покренута истрага или подигнута оптужница.
Међународна организација „Амнести интернешенел“ назвала је Гвантанамо „Гулагом нашег доба“, с обзиром на сазнања о третману затвореника. Гвантанамо је покренуо значајна питања о природи америчког друштва и постао један од угаоних каменова који су америчко друштво јасно поделили на неоконзервативце и остале.
Гвантанамо је формиран као превентивни сабирни центар, не само за извршиоце кривичних дела повезаних са тероризмом, већ и за изолацију оних за које америчке обавештајне и безбедносне структуре процене да су потенцијалне терористе. Тако су у Гвантанаму завршавали и они који нису извршили никакво кривично дело.
Слично ономе што су радиле југословенске власти током сукоба са Стаљином, људи су слати у Гвантанамо не на основу судске, већ на основу административне одлуке. За разлику од Голог отока, где су људи затварани на већ утврђени временски период, у Гвантанаму временског ограничења није било.
Такав какав је, Гвантанамо је постао симбол и пример. Низ сличних затвора основан је широм света, затвора који су били тајни и којима је управљала ЦИА. Симболика Гвантанама није ишла у правцу веће сигурности америчких грађана. Напротив, за терористе, Гвантанамо је постао аргумент више приликом регрутације нових бораца.
За остатак света, Гвантанамо је постао показатељ колико се Америка променила и како се од „светионика слободе“, како су је називали током Хладног рата, претворила у лицемерног и уплашеног хегемона.
