За наступајуће изборе Српска напредна странка сковала је слоган „Србија побеђује“. Осим СНС-а, изборне слогане „избацили“ су и Патриотска коалиција ДСС—Двери („Срећа“) и Левица Србије Борка Стефановића („Идемо“), а СРС Војислава Шешеља наступиће на следећим изборима под слоганом „Србију у сигурне руке“.
Четврт века вишестраначког живота и велики број изборних кампања у том периоду обележили су најразличитији изборни слогани. Функција слогана је да сложену политичку реторику или мноштво политичких порука усмерених ка различитим деловима бирачког тела сведу на неколико слогана или један основни слоган страначке кампање, каже професор београдског Факултета политичких наука Зоран Стојиљковић.
Он објашњава да се тако срочене политичке поруке везују у менталном склопу бирача и улазе у њихову подсвест и упућују елементарне поруке које су посебно важне за мање образовани и мање заинтересовани део бирачког тела.
„Сећамо се тих слогана, типа слогана СПС из деведесетих ’Са нама нема неизвесности‘, значи — ми смо препознатљиви, чак и када нисмо идеални, много мање ризикујете. Или чувеног слогана Демократске странке ’Поштено‘, као и неких других слогана који треба да упуте основну поруку која као популарна арија улази у подсвест“, закључује Стојиљковић.
Аналитичар Цвијетин Миливојевић истиче да слогани не доносе победу, али да утичу на одређени број неопредељених гласача. Колебљивим бирачима или онима којима је нека опција ближа од других, предизборни слоган може да буде последњи убеђивачки аргумент приликом опредељења за кога ће гласати.
„Мало је слогана који имају мобилизаторску ноту, који могу да донесу неколико процената бирачког тела. То време је прошло. Они можда могу да буду и такви, али то морају да буду заиста радикални слогани који врло директно, конкретно изаберу једну тему и ударе у главу, са свим могућим ризиком да не убоду тему која бираче највише интересује“, каже Миливојевић.
Такав слоган који је имао мобилизаторску улогу, према Миливојевићевим речима, био је слоган за председничког кандидата ДОС-а из 2000, Војислава Коштунице — „Ко може да вас погледа у очи — Коштуница“.
Овај слоган био је адекватан, каже Миливојевић, зато што је Коштуничин противкандидат Слободан Милошевић у тренутку избора личио на гњилу крушку. Ту је крушку могао да отресе само неко ко је могао да убеди одређени број бирача, који су до тада гласали за Милошевића, да промена која долази неће бити радикална.
Изборни слогани били су инвентивнији у ранијем периоду, слажу се наши саговорници. За професора Стојиљковића најинвентивнији период био је крајем прошлог и почетком овог века, док Миливојевић предност даје периоду с почетка деведесетих.
Бирачко тело је данас све више малаксало, згађено је и све је циничније у односу на период с краја прошлог века, сматра професор Стојиљковић. Миливојевић на период из деведесетих година гледа као на период наиве — од дизајна кампања до слогана.
„Ушминкавање, сликање политичара као естрадних звезда, први покушаји коришћења фотошопа у кампањама… Имали смо генијалну ствар са Вуком Драшковићем, који је толико улепшан, скинуте су му боре, да уопште није личио на оног Распућина српске политичке сцене“, сећа се Миливојевић.
Тада је, према његовим речима било више идеализма, данас се ради, како каже о копи-пејст варијанти. Он подсећа да је прошли изборни слоган Српске напредне странке „Будућност у коју верујемо“ сада слоган председничког кандидата у САД Бернија Сандерса, зато што исти саветник ради обе кампање. Све је постало компјутерска машинерија, каже Миливојевић, у којој се скицира фото-робот бирача, према коме се прилагођава фото-робот кандидата. Мало је креативности и ризика, закључује он.
