Неколико недеља пре него што је прорадио, мештани села Парикутин, по којем је овај вулкан касније и назван, чули су чудне звуке налик грмљавини, за које се касније испоставило да су потицали од дубоких земљотреса.
Фармера Дионизија Пулида и његову жену, који су у том тренутку палили шибље у свом кукурузу, омели су пепео и камење који су летели у небо, означавајући почетак ерупције.
„У вечерњим сатима, када је ноћ почела да пада, чули смо буку као звук таласа речи, пламена мрежа издигла се до мрачног неба, 800 метара или више у ваздух, као да је вештачка киша ватре пала на земљу“, навео је Дионизио Пулидо.
Вулкан је за само недељу дана имао пет спратова, који су након једног месеца могли да се виде и из даљине.
Међутим, иако је вулкан наставио да ради наредних осам година, гутајући све што је од села евентуално преостало, осим становника који су, срећом, на време успели да се евакуишу, црквени торањ и олтар су нетакнути.
Црква је постала место религијских и туристичког ходочашћа за многе путнике. Неки људи верују да то што црква израња из лаве чин Божије воље.
Парикутин, вулкан висок 2.800 метара један је од „Седам светских природних чуда“. То је најмлађи вулкан на западној хемисфери.
