У последњих неколико дана амерички званичници на све начине покушавају да скину са себе одговорност за смрт службеника српске Амбасаде у Триполију, Слађане Станковић и Јовице Степића, приликом бомбардовања упоришта ДАЕШ-а у либијском граду Сабрати.
Американци су се испрва извинили, уз ограду да њихови дронови нису приметили цивиле; потом су тврдили да фотографије убијених показују да њихове повреде не потичу од бомби. На крају тврде да су Слађана Станковић и Јовица Степић убијени на другом месту и да су њихова тела донета на место бомбардовања.
Толико објашњавања око узрока смрти двоје српских службеника и упорно одбијање америчких званичника да преузму одговорност за оно што су највероватније учинили, указује на намерно изврдавање. Сасвим је сигурно да војни врх САД неће признати одговорност за евентуалну грешку.
„То са једне стране говори о стандардној америчкој политици да не признаје своје грешке и колатералну штету као последицу чињења војних акција, а са друге, говори да са српске стране није било активне координације око података о томе где се налазе отети припадници српске Амбасаде. Претпостављам да та локација није ни била позната припадницима српских служби безбедности. Ово што се догодило, дакле, говори о најмање две ствари — ароганцији Пентагона и некоординацији наших служби са онима који су присутни на терену у Либији“, каже војни аналитичар Бојан Димитријевић.
Последњи сличан случај у који је била умешана америчка војска догодио се у Авганистану, када је америчка авијација бомбардовала болницу у граду Кундузу, када је убила 20 болесника, од чега троје деце, а рањено је 37 особа. Званичници УН ово бомбардовање назвали су „неопростивим могућим злочином“, међутим, ни тада званичници нису прихватили одговорност, иако су доказима били сатерани у ћошак.
Колатералне жртве су пракса у начину оперисања америчке авијације, каже Димитријевић, још од Другог светског рата. Према његовим речима, оно што је чудно у целом случају јесте изненадност америчког напада на Сабрату.
„Операција је била прилично изненадна. Не знамо њен тачан контекст. Нападнуто је средиште које је означено као кључно за боравак терориста у Либији, али без икакве посебне најаве и контекста који би можда упозорио друге партнере који су присутни у Либији да ће доћи до ваздушног напада“, сматра Димитријевић.
Србији сада, када су људски животи неповратно изгубљени, наставља Димитријевић, не остаје много тога што би могла да предузме.
„Оно што Србија може да уради јесте да са званичницима САД разреши тај догађај у билатералним контактима и да препоручи породицама да тужи САД за надокнаду штете због изгубљених живота чланова породица. Србија није такав фактор као што је на пример Кина, која је тражила одштету за своје страдале у Амбасади у Београду. Овде смо у приличној немогућности да реагујемо на адекватан начин“, закључује Димитријевић.
