„Нама су потребне нова војска, нова Национална гарда и нова полиција. Тиме се сада бави држава Украјина. Ми морамо поново све то да створимо и Крим ће поново бити са нама, уз нашу вољу. Сигуран сам да ће се то догодити“, рекао је Аваков.
Помоћ у формирању оружаних јединица Кијеву пружају и кримско-татарски екстремисти.
Према речима Авакова, формирањем специјалне јединице Националне гарде сада се бави и „шеф патролне полиције Винице — кримски Татарин“, а у то су укључени и депутати Врховне раде Мустафа Џемиљев (иначе, бивши лидер нерегистроване у Русији организације „Меџлис кримско-татарског народа“) и Рефат Чубаров.
„Тај пројекат се спрема како бисмо били спремни да вратимо Крим. Ја сам убеђен да ће се то догодити онда када ми будемо јаки и будемо спремни“, истакао је украјински министар.
Како је раније објављено, паралелно се ради и на стварању новог добровољачког батаљона, који би требало да буде оформљен у марту ове године у саставу Националне гарде и по НАТО стандардима.
Један од организатора блокаде Крима, Ленсур Исламов, изјавио је да се у добровољачки кримско-татарски батаљон досад пријавило 300 људи.
Он је рекао да долазе људи из целе Украјине — Украјинци и кримски Татари, а да одбијају само оне који су се огрешили о закон.
„Све се креће, људи долазе, ми их размештамо“, рекао је Исламов, истичући да ће „одабрани“ проћи строгу проверу за улазак у редове Националне гарде.
Иначе, главна тужитељка Крима Наталија Поклонска прошлог месеца је саопштила да су сва тројица организатора прехрамбене и енергетске блокаде Крима стављени на потерницу — Џемиљев и Чубаров на међународну, а Исламов на федералну.
Добровољачки батаљон ће имати 560 људи, а носиће име Номана Челебиџихана, кримско-татарског политичара, првог муфтије муслимана Крима, Литванија, Пољске и Белорусије и аутора текста националне химне кримских Татара.
Основни задатак батаљона, према речима Исламова, биће „ослобођење Крима“, а батаљон ће организовати нападе „где они и не сањају“.
Исламов је обелоданио да је турско Министарство одбране већ пружило помоћ батаљону у виду комплета маскирних униформи и чизама.
Он је рекао да се финансирање тренутно одвија преко волонтера, иако Анкара снабдева батаљон одећом и обућом.
Москва је већ обратила пажњу на оснивање батаљона уз подршку Турске. Председник Комитета руске Думе Русије за безбедност и борбу против корупције Ирина Јарова је још крајем прошле године изјавила да је помоћ коју Турска пружа украјинским диверзантима потврдила њен статус издајника.
По мишљењу Јарове, Европа је одавно требало да схвати да гледајући кроз прсте својим „штићеницима“ ствара реалну опасност за себе саму.
Подсетимо, 16. марта 2014. године на Криму је одржан референдум о статусу полуострва — више од 96 одсто становника гласало је за повратак региона у састав Русије.
Руски председник Владимир Путин потписао је 21. марта исте године закон о ратификацији споразума о уласку Крима и Севастопоља у састав Русије, као и указ о формирању Кримског федералног округа.
Упркос вољи народа и убедљивим резултатима референдума, Кијев је одбио да призна уједињење Крима са Русијом и сматра полуострво „окупираном“ територијом. У Москви истичу да је одржавање референдума на Криму у складу са нормама међународног права и Устава УН.
Украјински председник Петро Порошенко одредио је 24. јануара „мапу пута за повратак Крима“.
