— Апликација БиХ је примљена иако и они сами сумњају да је кредибилна и да може да опстане. Дакле, у садашњим условима драматично су промењени односи и процеси, ни Европа више није оно што је била пре само десет година. А била је нада, обећање, хтење, жеља да се тамо дође. Данас Европа не може да реши проблем миграната, не можете чак да разумете како је могуће да је тај концепт Европе толико лош и слаб да на 500 милиона становника колико има ЕУ, дође милион и по миграната и протресе и доведе у питање читаву Европу. Што и ради, као што видимо.
О ЕУ говори и чињеница да је Велика Британија одлучила да се одвоји. Да се ЕУ не би распала, она даје Британији специјални статус, што подразумева буквално, али буквално и практично и свакако, то да Велика Британија каже да ће одлуке Брисела реализовати само ако јој одговарају. Каква је то организација у којој је тако нешто могуће?
Сад чујемо да и Вишеградска група има сасвим други поглед на Европу. Дакле, милион и по миграната који су дошли учинило је да се систем који се звао Европски шенген и Европа без граница — распадне.
Рекли сте да ћете, уколико на дневни ред дође тема НАТО у БиХ, расписати референдум. Може ли Сарајево донети такву одлуку без РС као што је БиХ аплицирала за ЕУ?
— Ми нисмо против процеса евроинтеграција, ми припадамо европској породици народа. Наравно, скептични смо у вези с тим како ће изгледати европска организација када ми тамо будемо стизали и зато мислим да треба да будемо опрезни. То је сва прича.
Што се тиче НАТО-а, ми смо свој став давно изградили. Прво, НАТО је бомбардовао Србе у РС, друго то бомбардовање је одлучило исход војног сукоба у БиХ. НАТО је био у политичкој промоцији централизације БИХ све време подржавајући политичку мисију међународне заједнице и репресивно се понашао тако што је хапсио одређен бој људи и склањао их са функција.
Војници НАТО-а су својевремено упали у цркву на Палама, буквално физички уништили објекте где живи породица локалног попа, истукли их и пребили, физички малтретирали и њега и његову породицу са трајним инвалидитетом, а ти војници, који су у томе учествовали, само су повучени у своје земље и никада ни за шта нису одговарали. То су ствари које ми памтимо. Верујем да се то Србији неће десити. На крају крајева, ја се сећам када је око Авганистана било, да је чак и Русија ушла у неки аранжман коришћења…
Јесте, аеродром у Уљановску…
— Јесте, он је коришћен. Према томе, то су специјални уговори који имају одређену садржину, али то не значи да је Русија, као ни Србија, ушла у НАТО.
Тема односа са НАТО-ом је данас веома актуелна и у Србији — поводом давања дипломатског статуса Алијанси друштво се поделило, једни су за, а други против, што је сасвим легитимно, али на чудан начин се појављује теза да Русија врши некакав притисак на Србију, као да је Русија кренула да нас окупира, између осталог, и Спутњиком.
— Ти србијански, набеђени натовци и набеђени европејци по сваку цену, опаснији су за Србију него било какав други процес. По сваку цену прихватати све што долази из НАТО-а и са Запада апсолутно је неприхватљива ствар, треба да будете рационални. Не можемо ни ми, ни Србија, игнорисати чињеницу да постоји НАТО. НАТО постоји. Ми смо то осетили, и Србија и Република Српска су то осетиле. Веома добро знамо шта је то. Али како је могуће да ти пронатовци овде у Србији, у Београду, или било где, забораве та бомбардовања? Да можда не мисле и даље да су били у праву? Да немају ни мало осећаја?
Кажу да смо их изазвали, да нисмо били довољно добри.
— Њих више боли то да погине неки НАТО-ов војник него што су демаскирани кад је, рецимо, бомбардован Алексинац, кад су побијени људи на РТС-у. Доста је тога, Србија као друштво и Срби као народ морају да се обрачунају са таквим ставовима. Друга је ствар шта морате као политичар и као државник да учините, то је једна ствар, али креирање такве негативне позиције према Русији, само зато што неко мисли да је исправно да будемо беспоговорни послушник НАТО-а и Запада, то је заиста за Србију најгора могућа понуда.
Нашла сам једну вашу изјаву у којој предлажете припајање севера Косова Србији. Шта би се тиме добило? Ја наравно знам да би ти људи имали много бољу позицију у Србији него у овоме што неки зову државом, али да ли бисмо се ми онда заправо одрекли оног другог дела где такође има Срба.
— Знате шта, свака политичка тема има своје време, сада је касно о томе да се говори, очигледно. Ту постоје неки аранжмани и процеси који иду, али су многи ти европејци и натовци одавде из Београда мени оспоравали право да говорим на ту тему, али ја сам то говорио као Србин, човек који представља један део Срба у Републици Српској, а који имају право на свој став, којима исто тако Косово припада у неком културолошком, моралном, историјском и националном смислу, као што припада и Србима овде. Када је то било актуелно, и када сам био у прилици да ме питају странци о томе какво би било решење још онда, још у време након 2000, ја сам рекао да би било фер према Србима које малтретирају читавих педесет година, да им се остави север Косова, да остане припојен Србији, да се на тај начин то интегрише као саставни део државе Србије, и да се на том принципу прави компромис. Очигледно је да нису били спремни то да ураде. Они су кроз тај процес везано за север Косова желели само две или три ствари, да додатно понизе Србе, да их додатно девастирају на том плану и да наравно покажу своје припадништво једној структури, а то су Албанци на Косову.
А какви су односи између Срба и Срба у БиХ? Опозиција у Републици Српској, власт је БиХ. Та власт понекад доноси одлуке које сматрате штетним по РС. Какви су то односи, колико то Вас спречава да радите?
— Односи су никакви. Ушли су у једну спиралу издаје и промене концепта који може да буде поразан да није отпора који, пре свега, пружају институције. Дејтонски споразум је прецизирао ентитете као стране у БиХ које морају да се договарају и само оно што се они договоре могу да буду одлуке на нивоу БиХ. Са друге стране, БиХ нема владу. Савет министара је, према Уставу, помоћни орган Председништва. Нема ниједног директно изабраног функционера. Посланици, чланови Председништва и чланови Савета министара бирају се из Федерације БиХ и Републике Српске. По логици ствари, они имају делегатски мандат да одлучују у име онога што представљају. Проблем је у томе што је један број Срба, сматрајући да имају право, или желећи власт, умислио да је Савет министара влада, па чак имате Црнатка, који је министар иностраних послова из редова српског народа који оде на Би-Би-Си и каже „влада БиХ“. Па све време се боримо да БиХ нема владу, и сад се нађе неки тамо који говори да БиХ има владу. Ето то је проблем. Ако дозволимо да Савет министара ради као влада, онда Република Српска може да затвори своју радњу и каже „довиђења, пријатно“.
Република Српска у својим институцијама Парламента, Владе и Председника има тако јак правни и политички одбрамбени механизам да не могу да га прођу. Нису прошли ни далеко озбиљнији, а камоли ови тривијални издајници, који кажу да је СДС већ био на власти. Али они који су некада били у СДС формирају Изворни СДС, што значи да не подржавају ове који сада ово раде.
Први део интервјуа са председником РС прочитајте овде
