Неколико сати пошто је Хашим Тачи изабран за председника Косова, две бомбе бачене су на српске куће — у Гњилану и у Призрену. Срећом, нико није страдао.
Политичка превирања у Приштини, немири, сукоби две албанске политичке струје, нису стали, иако је Тачи, додуше врло тесно, изабран за новог председника Косова. Опозиција и даље инсистира на ванредним парламентарним изборима, одустајању од Заједнице српских општина итд. Кампери пред институцијама Косова у шаторима које је Самоопредељење разапело још пре неколико дана, остаће тамо, како кажу, све док не буду расписани ванредни избори. А они су неминовност, општа је оцена свих упућених у политичку кризу у Приштини. Гледано из тог угла, процена је да се могу очекивати у рану јесен, а можда и пре.
До тада — Србима је боље да се примире и склоне са „албанско-албанског“, за сада само политичког бојишта.
Представници Српске листе дали су кворум за одржавање седнице за избор председника Косова. Али тврде да нису гласали за Тачија. То каже и Бранимир Стојановић са листе „Српска“, иначе заменик косовског премијера Исе Мустафе и коалициони партнер Тачијеве странке у Влади Косова. Тачи се, НЕ ЗНАМО ЗАШТО, ипак захвалио Србима на — чему год, одмах пошто је постао председника Косова, у трећем кругу гласања, са ЈЕДНИМ гласом више од присутне већине… Дакле, Срби нису гласали за Тачија, али…
Стојановић „дан после тешког дана“ каже да је ситуација таква да су напади на Србе на КиМ постали све учесталији, и да је било важно да НЕКО преузме одговорност. Он очекује да ће сада Тачи, који је учествовао у свим процесима у Бриселу, да ПРЕУЗМЕ ОДГОВОРНОСТ у вези са оним што је договорено пред међународном заједницом, између осталог и у вези са формирањем Специјалног суда и Заједнице српских општина.
„Очекујемо да се спроведе и оно што је део коалиционог споразума око наше заступљености на кључним местима. Добили смо гаранције, и очекујемо да се то спроведе“, истакао је Стојановић.
Шта дакле избором Тачија Срби на Косову добијају?
Неко би рекао — ништа. Улога председника Косова више је титуларна него што има неку моћ, јер је извршна власт у рукама Скупштине. Тачи ће, по њиховим законима, морати да поднесе и оставку на место председника странке, уколико жели да задржи тек добијену фотељу првог човека Косова.
Да ли Срби могу да профитирају од нечега што је, како се наслућује из Стојановићевих речи, Тачи обећао Србима, зависи да ли им је дао реч или —бесу. Ако је дао бесу, ЗСО ће бити формирана, најкасније до краја маја ове године, а можда и априла, односно, пре почетка ванредних избора у Србији. Уколико је дао реч, његово ХВАЛА биће све што ће Срби од њега добити. Морално је небитно да ли су Срби на Косову, било на листи „Српска“ или не, гласали за Тачија или нису. Политички пак може да буде врло битно. Наравно, под условом да на Косову остане који храбар Србин ако Тачијеви противници крену да им „захваљују“, као ови у Призрену и Гњилану — бомбама.
Дакле, присуство Срба на седници када је Тачи избран за председника политички може Србима на Косову донети (ако се горе наведено не деси) ту већ унапред измучену ЗСО. Каква год да буде, биће неки заштитни политички шлем иза кога ће Срби моћи да се склоне. Јер не само Брисел, већ и Ахтисаријев план — премда га српске власти не признају — предвидео је повезивање тих општина са Београдом. Али и са Европском унијом, тачније Бриселом. Срби са Косова ће моћи кроз то тело да отворе своју канцеларију у Бриселу, као што је, рецимо, то већ учинила Војводина, и да директно своје проблеме излажу тамо. На неки начин, звало се оно Асоцијација или Заједница, ово би Србима отворило троја блиндираних врата да опстану на Косову — преко Београда, Приштине (обавезала би се формирањем ЗСО) и Брисела. Оно јесте да у овој причи мора бити прогутана покоја жаба од стране Срба и Београда, али — шта је ту је.
Да ли ће се ово остварити или не, опет зависи од тога да ли је дата беса или само реч. Разлика је велика, утолико пре што је неизвесно каква би резултат могао бити после ванредних избора у Приштини. Јер нема гаранције да ће садашња поставка у Влади и Скупштини Косова бити иста, било да је у питању српска или албанска страна.
