Да ли се кампања за председничке кандидате у САД претвара у трку свих против Доналда Трампа?
Након „супер-уторка“ све је извесније да ће кандидат републиканаца за наследника Барака Обаме бити њујоршки мултимилијардер.
Ова могућност радује Хилари Клинтон, најозбиљнијег кандидата у табору демократа.
Она је други велики победник гласања у дванаест држава, што је једна од важних предизборних етапа у којима се бирају делегати који ће одлучити о коначним председничким кандидатима крајем јула.
Иако карте још нису подељене, Клинтонова и Трамп су учврстили позиције. Наредне две недеље биће одлучујуће — до 15. марта гласаће се у девет држава, од којих су неке кључне за судбину будућих кандидата, укључујући Флориду, Охајо и Северну Каролину.
Иако је математички могуће да Трампову предност достигне неко од његових противника унутар странке, то изгледа мало вероватно.
Унутар Републиканске странке га мрзе и не знају како да му се супроставе — конзервативна база која се ослања на Реганово наслеђе је немоћна пред његовим популизмом Берлусконијевог типа.
Тајна његовог успеха је у томе што се обраћа директно гласачима, без посредника, „говори оно што мисли“, што за оне који у то верују делује као освежење у односу на отрцане фразе политичке елите.
То нису само белци из радничких слојева, како се то често представља, нису само они којима су блиске његове расистичке и антимигрантске поруке, већ и припадници различитих слојева друштва који више не верују у амерички сан, који имају утисак да им је мондијализација затворила хоризонте и у којима тиња незадовољство због тога што моћ има један одсто најбогатијих Американаца. Њима је намењен Трампов слоган: „Учинимо Америку поново великом“.
Његов популизам који је до сада био његово оружје могао би, међутим, да олакша посао Клинтоновој која се представља као озбиљнији кандидат за Белу кућу.
Док је њени саветници припремају за обрачун са Трампом тако што је бомбардују сексикстичким увредама по којима се милијардер „прославио“, Хилари тешко сакрива осмех на лицу.
Трамп и Обама би могли да јој буду главни адут за привлачење гласова Афроамериканаца и других мањина, а на њену страну би могли да пређу и разочарани републиканци који не могу да смисле харизматичног бизнисмена.
Пошто је Трампова кампања негативна, Клинтонову саветују да буде позитивна. Прошле недеље је тако изјавила да је Американцима потребно више љубави и нежности. Имиџ брижне баке, како се представља, тешко пролази — велики број Американаца је и даље види као хладну и безосећајну.
Против ње је апатија великог броја традиционалних симпатизера Демократске странке, за које је она кандидат омраженог естаблишмента. Многи од њих наду виде у Бернију Сандерсу, сенатору из Вермонта, чија је амбиција да поведе револуцију у политичком животу САД. Сандерс је имао храбрости да се прогласи социјалистом, што је у Меки неолибералног капитализма нешто попут панкера.
