Филмска драма „Брат Дејан“ прати девет месеци у животу бившег генерала у балканским ратовима Дејана Станића, који се крије од Међународног суда правде за злочине у бившој Југославији у Хагу. Улогу генерала тумачи прослављени српски глумац Марко Николић. Филм је у целини снимљен у Србији, на српском језику, на локацијама у Ваљеву, на Гочу, у Пријепољу, Панчеву, на Фрушкој Гори, у Тителу и у Београду.
Иако га је на снимање овог филма подстакла вест о хапшењу бившег ратног команданта босанских Срба Ратка Младића, редитељ Бакур Бакурадзе наглашава да је његов филмски јунак измаштана личност, уметнички портрет човека који се нашао у изолацији и који је приморан да се суочи са самим собом и сопственом прошлошћу.
„Судбина човека којим се бавим у овом филму је веома ретка. Нема много таквих људи у овом веку. Заправо, можемо навести свега неколико примера људи који су били увучени у сложене ратне завере и који су из њих излазили као губитници, иако су их у почетку на деловање побуђивали прилично позитивни мотиви — очување целовитости земље, спасење свог народа… Када говоримо о судбини конкретног човека, то је нешто што не можемо до краја да проучимо и због тога идемо за сопственим идејама и промишљањима“, наводи редитељ.
На питање шта га је подстакло да снима филм о једној таквој личности, Бакурадзе одговара да га је 2011. године, једноставно, заинтересовала вест о хапшењу Ратка Младића и да је, као и многи други људи, имао потребу да ту информацију разуме.
„На пример, обешен је Садам Хусеин и ви сте ту информацију прочитали на интернету, она вас је заинтересовала. С вама се дешава исто што и с аутором филма — он се интересује за тај проблем и почиње да га истражује, да га проучава. Информације у неком тренутку нестају, бивају исрцрпљене, а онда почиње њихово тумачење. На крају, ја као редитељ те информације обрађујем на онај начин који је мени најближи, а то је филм“, објашњава наш саговорник.
Према његовим речима, херој је сваки човек кога није заобишла тешка и сурова судбина земље у којој живи.
„Када човек утиче на историју, на људске судбине, он постаје и својеврсни херој свог времена, али и жртва догађаја за којима је пошао и у којима се нашао. Постаје победник или поражени“, навод Бакурадзе.
Редитељ каже да његов филм није наишао на разумевање ни у Русији ни у Европи и да му је највише замерено то што, наводно, има политички контекст. Аутор, међутим, наглашава да „Брат Дејан“ нема никакву политичку подлогу.
„Ја заиста нисам покушавао да уносим политички контекст у филм. Покушао сам да говорим о човеку, и то човеку у било којем времену. Та прича је могла да се догоди и у четвртом веку… у било ком периоду историје. Суштина се не мења. За 500 година таква прича може да се понови“, објашњава аутор.
Бакурадзе је крајње резервисан када је реч о пријему овог филма у Србији.
„Реакција публике у Србији је прилично непредвидива. То је веома сложено питање, не знам шта да очекујем. Србија је сама по себи раздељена на два дела. Има људи који се стиде те историје и оних који се њоме поносе и који се поносе тим човеком. Можда ће бити неког одјека, а можда и неће. Кога погоди сама прича, допашће му се и филм, кога не дотакне, филм му се неће допасти“, каже Бакурадзе.
Самог Ратка Младића, човека чија га је судбина подстакла да сними филм „Брат Дејан“, Бакурадзе покушава да посматра без предрасуда.
„Мислим да је дозволио веома много грешака, мислим да се због њих мучи и мислим да је сада већ у таквом стању да не може објективно да оцењује самог себе. Он, заправо, никада није био у стању да самог себе оцењује јер је увек био веома славољубив човек. Врло је могуће да је у Хагу имао неки тренутак у којем је жалио што је изгубио, с једне стране, а с друге стране, жалио је због тога што су биле дозвољене неке чудовишне грешке, попут оне у Сребреници… Вероватно је мислио о томе да је све могло да буде урађено другачије“, размишља редитељ, напомињући да је тешко поистоветити се с таквим типом човека, док му је судити веома лако.
„Можда филм може да помогне, у крајњој линији, не да се сагледа ова прича него тај феномен у целини, из људског угла“, закључује редитељ.
У филму је искоришћено неколико чињеница из живота Ратка Младића: податак да је ухапшен после година скривања, податак да је једна држава изручила свог генерала међународном суду, као и неколико детаља из његовог приватног живота.
Филм „Брат Дејан“ је светску премијеру имао прошлог августа на филмском фестивалу у Локарну. У биоскопима у Србији требало би да се приказује од јесени.
