Посланици Бундестага који представљају фракцију немачке Социјалдемократске партије требало би, према најавама, да говоре у понедељак на београдском скупу „Консолидовање европске идеје на Западном Балкану“. Соња Лихт, председница Београдског фонда за политичку изузетност, који је један од организатора скупа, у разговору за Спутњик инсистира да је тежиште студије коју је ова група немачких посланика саставила и која говори о будућности односа Немачке и Западног Балкана, управо на интеграцији целог тог простора у ЕУ.
Како преносе медији, у делу те студије констатује се да људи на Западном Балкану губе веру у своју европску будућност. Шта је, према Вама, главни разлог за такав став? Зашто они губе ту веру?
— Пре свега, то је њихов текст, па не морам да се сагласим. Тежиште текста уопште није на овоме што ви говорите, већ на томе да је неопходно учинити све да се убрза европска интеграција целог Западног Балкана.
Не морамо се позивати само на њихов папир, али постоје и истраживања овде код нас у Србији, где је видљив пад подршке…
— Није превише видљив, није тачно. Пада и расте. Између осталог, врло је важно рећи да је подршка европским реформама и даље око 75 одсто. А то што људи губе своје чврсто поверење у то да ће Балкан постати део Европске уније, односно губе можда своје уверење о европској перспективи, то је логично — људи су рационална бића, виде да је Европска унија и те како у озбиљним проблемима. Али и даље знају, и то је оно што је битно, рационално знају — зато су и за те реформе — да не постоји ниједна друга интеграција које би могли да буду део.
А то што се, с друге стране, каже да друге земље показују интересовање да се убаце у тај релативно испражњени простор поверења, па то је нормално. То је Русија, то је Америка, то је Турска, то су све велике силе, региона или света, које на било који начин имају некакав интерес на овом простору.
Госпођо Лихт, и сами помињете тај упражњени простор, да ли ту постоји кривица и саме Европске уније?
— Не бих говорила о кривици. Не волим да говорим у терминима кривице, говорим у терминима одговорности. Јесте, постоји сигурно и део одговорности. То је оно што кажу немачке социјалдемократе, да је Европска унија, с времена на време, превише успоравала процес евроинтеграција овог дела Европе.
Кад сте поменули ових 70 процената, је ли то неко ваше истраживање или…?
— Не, не, није то наше истраживање, то је истраживање које сваких пола године обавља „Ипсос стратеџик маркетинг“, где је врло јасно да две трећине грађана и грађанки Србије подржава — да тако кажем — начин и суштину реформи које од њих тражи Европска унија.
Дакле, без обзира што у неким тренуцима чак и мање од 50 одсто верује у то да ће Србија постати део Европске уније — што не значи да неће — него верује између осталог и због кризе с којом се Европа суочава последњих неколико година. Али, истовремено, тип реформи, реформских захвата које тражи ЕУ, подржава две трећине оних који су обухваћени истраживањима.
Ако већ говоримо о томе да грађани хоће те реформе, да ли се можете сагласити са ставом да последњих, па чак и десет година, Србија из Европе не чује приче о реформама, него су то већином неки политички услови везани…
— То није тачно. То је апсолутно нетачно, не знам шта ви читате. Па свих 35 поглавља преговора је ствар у реформама. Хајде да кажемо да је 35 о Косову више политичко, али кад се ради о образовању, кад се ради о еколошким стандардима, кад се ради о енергетици, кад се ради о реформи правосуђа и тако даље, перманентно, дакле, цео комплекс преговора су, у ствари, преговори о реформама.
Да, али…
— А има ли политичког контекста? Увек га има.
Да, да, али те ствари које сте Ви, госпођо Лихт, побројали, оне ће тек да буду. Али, док до тога не дође, нон-стоп се прича о тим политичким стварима.
— Па не прича се само о политичким стварима. Не знам колико сте пратили процес скрининга, колико пратите разне конкретне процесе који се одигравају, то је све о реформама. Извините, пратила сам чак и оне које се баве спољном политиком, безбедносном политиком, ту се и те како говори управо о реформи система. Јер оно што Европска унија неће, то је да прима у своје чланство земље које институционално нису спремне за Унију.
