Према мишљењу новинара, у томе су важну улогу одиграле и економске поуке из периода распада Совјетског Савета и кризе деведесетих.
„Совјетски гигант био је побеђен захваљујући његовој финансијској слабости. Поуке које је из тога извукао Путин виде се у томе како реагује у финансијским условима с којима се сада суочава његова земља“, пише аутор Вашингтон тајмса.
Москва је, пише Вуд, измирила највећи део државног дуга и одржава га на ниском нивоу – не више од 20 одсто БДП-а. Државни дуг већине западних држава знатно је већи.
„Финансијска неодговорност Запада изненађује“, пише колумниста Вашингтон тајмса.
Он додаје да је, истовремено, ниво девизних резерви Русије порастао, што јој је омогућило да изађе на крај с финансијским тешкоћама у претходним годинама.
Чак и током актуелне кризе Москва настоји да не смањује ниво резерви, пише новинар, али напомиње да Русија ипак није успела да избегне зависност од сировина која, према његовом мишљењу, може да доведе до „трећег финансијског краха“.
Путин, међутим, и ту „показује префињеност у финансијским питањима, повећавајући цене нафте искључиво преговарајући и одржавајући високи ниво производње те сировине“.
Русија не може да дозволи себи да смањи производњу нафте и гаса и да ризикује губитак иностраних купаца, указује аутор текста.
Тод Вуд подсећа да су се цене нафте стабилизовале на нивоу од преко 30 долара за барел, што је знатно више од 15 долара, колико су предвиђали стручњаци.
„Треба очекивати нове ’гласине‘ о смањењу производње и ’споразума‘ ОПЕК-а о стабилизацији тржишта – све док се понуда на тржишту не смањи и цене не порасту још више“, сматра он.
„Путин је веома добро одиграо слабе финансијске карте“, закључује колумниста Вашингтон поста.
