„Затворићемо пут кроз Западни Балкан“, поручио је председник Европског савета Доналд Туск негде око ручка који је ујединио лидере Европске уније и шефа турске дипломатије Ахмета Давутоглуа у Бриселу.
На још једном самиту са циљем да се установи заједничка стратегија деловања европских земаља, након претходних који су пропали пошто су многе чланице ЕУ једноставно игнорисале одлуке о равномерном распоређивању избеглица унутар Уније, питање затварања граница балканских земаља највише је заинтригирало посматраче.
Шта то значи затворити балканске границе?
Да ли ће то заиста зауставити избеглице жељне да се докопају Немачке и скандинавских земаља или ће они, попут воде, пронаћи нове прелазе, рецимо преко Албаније, питали су се посматрачи.
Око 250.000 Албанаца је почетком деведесетих успело да пређе у Грчку, зашто не би и избеглице, коментарисали су британски новинари. Иако се свега неколико десетина миграната усудило да преузме ризик и упути се преко албанске границе, ова могућност није искључена. Босански министар спољних послова Игор Црнадак поручио је да се његова земља спрема за случај да се балканска рута помери јужније, преко Албаније, Црне Горе и Хрватске.
Лидери Европске уније су заправо дали званично лице политике која се већ спроводи на терену — македонска граница је затворена, и услови за живот око 14.000 избеглица који су се нашли блокирани код граничног прелаза Идомени су сваким даном све гори.
Друго важно питање — улога Турске
Турска је главни савезник Брисела у политици бункеризације Европске уније. Тајминг за споразум са Анкаром о заустављању избеглица на њеним границама је нарочито занимљив, дан након што је турска влада преузела највећи опозициони лист у земљи „Заман“.
Представници ЕУ су се, као да се ништа није догодило, састали у Бриселу са турским министром спољних послова. Немачка канцеларка Ангела Меркел, чија је замисао била да са Ердоганом склопи пакт, чак је уочи сусрета похвалила „важне кораке“ турских власти на заустављању избеглица.
Турска је у недељу ухапсила два кријумчара и зауставила неколико десетина особа које су покушале да пређу у Грчку. Двадесетпеторо других, међу којима су и деца, удавило се.
Турски шеф дипломатије је дошао са новим захтевима, тражећи од ЕУ много веће уступке од оних које је Туск обећао у посети Анкари прошле недеље. Самит се тако претворио у ценкање које су неке дипломате упоредиле са турским базаром. Анкара је уграбила прилику да скупо наплати ЕУ њено нејединство. Поред помоћи од три милијарде евра, која је већ почела да стиже у њену касу, тражила је још новца, још 20 милијарди евра, према дипломатским изворима у Бриселу.
Захтеви, захтеви
Заузврат је понудила да прихвати све мигранте које ЕУ не жели, односно оне који не долазе из Сирије и који се сматрају „економским мигрантима“, као и оне који буду ухваћени на бродовима који прелазе Медитеран.
„Лидери ЕУ су у паници да зауставе избеглички талас пре пролећа, и чини се да су спремни да у том процесу одбаце људска права“, каже Џудит Сандерленд из „Хјуман рајтс воча“. „Голи лични интерес и замајавање је рећи да је Турска сигурна земља за азиланте. Она то није, и овај споразум би могао да донесе много више штете него користи“, упозорава представница ове невладине организације.
Турска жели и безвизни режим са ЕУ од јуна, уместо досадашњег договора са Бриселом да овај процес почне у октобру.
Ова ситуација нарочито испуњава бесом Грчку, која до сада добила мрвице од ЕУ како би се изборила са таласом избеглица које стижу на њене обале, баш као и балканске земље.
У Грчкој је блокирано око 33 хиљада избеглица и миграната, а очекује се да ће њихов број ускоро достићи 100.000. Уколико се затворе границе, Грчка би могла да се претвори у кавез за мигранте.
