Бродови ратне морнарице САД су упловили у Јужно кинеско море, нову врућу геополитичку тачку у којој расту тензије између Пекинга и Вашингтона.
Ово није први пут да су амерички ратни бродови упућени у воде око којих се деценијама споре регионалне државе. У више наврата последњих месеци бродови америчке морнарице су ушли у Јужно кинеско море, што је Пекинг осудио као кршење кинеских закона.
Овај пут је реч о правој армади — упућени су носач авиона „Џон С. Стенис“, два разарача, две крстарице, покретни командни центар и адмиралски брод предводник Седме флоте.
Дипломатски речник се такође заоштрава. САД не траже сукоб са Кином, али кораци које предузима је изолују, рекао је крајем јануара амерички министар одбране Ештон Картер.
„Нисам један од оних који мисле да је сукоб између САД и Кине неизбежан, свакако није пожељан, не мислим да ће до њега доћи. (…) Ми не тражимо од људи да се сврставају, али нам се све више обраћају“, изјавио је током Светског економског форума у Давосу.
САД оптужују Кину да гомила војску на спорним Парацелским острвима у Јужном кинеском мору. Овај архипелаг, који се састоји од малих острва и гребена, налази се јужно од кинеског острва Хајнан и источно од Вијетнама.
Свега око тридесет од преко 130 различитих морских гребена су права острва, остало су вештачка. Вијетнам, Кина и Тајван годинама воде међународни спор око ове морске територије која има велики економски значај и представља значајну стратешку позицију у овом делу света. Филипини, Брунеји и Малезија такође сматрају да им припада део ове територије.
Стратегија Вашингтона је да изолује Кину у овом територијалном спору за који Пекинг каже да је билатерално питање које се тиче земаља у региону.
Ова стратегија је у складу са пребацивањем тежишта америчке спољне политике са Блиског истока на Пацифик, позната као „азијски стожер“. Она подразумева подршку земљама које окружују Кину, већу војну помоћ Јапану и Филипинима и живље дипломатске односе са земљама у економској орбити Пекинга, попут Бурме, Индонезије, Малезије и Вијетнама. Део ове стратегије је и споразум о Транспацифичком партнерству потписан почетком фебруара који укључује већину азијских земаља и заобилази Кину.
Азија и Пацифички океан су у жижи америчког интересовања од 2010. године, када су представници америчке администрације закључили да је потребно стати на пут даљем јачању Кине ако желе да САД и даље буду водећа светска сила.
Хилари Клинтон је 2011. године говорила о овом региону, у коме живи готово половина светске популације, као о једном од покретача глобалне политике и економије.
Кина је у међувремену утврдила економску моћ оснивањем Азијске инвестиционе банке, која јој омогућава да се отргне од међународних финансијских институција којима доминирају САД и иницијативама за обједињавање азијског тржишта.
У жељи да умањи економску надмоћ Кине у Азији, Обамина администрација је покренула заједничку иницијативу САД и Асоцијације југоисточних азијских земаља (АСЕАН), са циљем да оснажи америчку трговачку позицију, инвестиције и удео у изградњи инфраструктуре у југоисточној Азији.
Снажно војно присуство у овом региону је у служби ове стратегије да се Кина обузда по сваку цену, због чега су САД уложиле много дипломатских напора од почетка године како би обезбедиле подршку за своје акције у Јужном кинеском мору.
Уочи самита лидера АСЕАН-а средином фебруара организованог у Калифорнији, Обама је послао свог шефа дипломатије, Џона Керија у Лаос и Камбоџу, две земље које се сматрају кинеским сателитима. Циљ је био да се ове земље не супротставе америчким акцијама у овом делу света. Кери им је понудио економску сарадњу и инвестиције како би их отргао из кинеске орбите. Све, макар и најмање земље Југоисточне Азије су важне САД у овој стратегији супротстављања Кини која прети да угрози њену деценијску хегемонију над морима у Југоисточној Азији.
За Кину присуство америчких војних бродова представља претњу миру у овом делу света.
У Јужном кинеском мору никада није било проблема са слободном пловидбом, поручује Пекинг, ако се изузму мањи инциденти са рибарским бродовима. Разлози које наводе САД су за кинеске власти само изговор. Оне објашњавају да изградња вештачких острва у овом мору траје годинама и није специјалност Кине, већ да у томе учествују и друге регионалне земље, а да изградња војних објеката на кинеским острвима није разлог за узбуну.
Пекинг, међутим, сматра да је присуство страних војних бродова који надгледају кинеска острва разлог више да снажење одбрамбених позиција.
