Тек што је турски премијер Ахмет Давутоглу саопштио да је преузимање листа „Заман“ (Време) искључиво ствар судских а не политичког процеса, на насловној страни турског дневника су освануле фотографије насмејаног шефа државе који отвара нови мост у Истанбулу.
Уредничка политика најзначајнијих дневних новина у земљи се у недељу променила преко ноћи од опозиционе до провладине. Новинари листа, који нису учествовали у изради новог броја, дан раније су немоћно гледали како полиција сузавцем и гуменим мецима растерује грађане који су дошли да им дају подршку. Уредник листа је избачен из канцеларије, а новинарима је онемогућено да уређују лист.
Последње издање које су успели да објаве је насловљено „Дан срамоте“ за слободу штампе у Турској.
Ердоган је преузео најутицајнији опозициони лист и претворио га у своје гласило.
Уместо уобичајених критика на рачун турског председника, на насловној страни је поред моста од три милијарде долара између азијске и европске обале Истанбула објављена и фотографија Ердогана који држи за руку старицу уз текст да ће шеф државе примити жене за Дан жена. Уз то иду и фотографије са сахране „мученика“ из владиних снага који су убијени у окршају са курдским побуњеницима на југоистоку земље.
Офанзива против турског листа је део кампање против Гулена, утицајног имама који је некада био близак Ердогану а потом постао његов непријатељ „број један“ након скандала о корупцији, који је крајем 2013. године потресао државни врх. Турски председник је оптужио свог противника, који је у међувремену пребегао у САД, да је покренуо оптужбе за корупцију против њега и да је створио „државу у држави“ са циљем да га свргне са власти. Од тог тренутка траје обрачун са мрежом његових сарадника у Турској и чистке у полицији и правосуђу људи који су му блиски. Последњи на удару је опозициони лист за кога власт тврди да је гласило Гуленових присталица.
За опозиционаре у Турској то је само претекст за гушење критичких гласова који илуструје деспотску природу Ердоганове власти.
Ово очигледно кршење слободе говора би, рекло би се, наишло на бурне осуде у Европској унији, у којој су неке чланице, попут Француске, у стању да покрену ратове под плаштом одбране људских права у земљама у којима се она крше.
Уместо оштрих упозорења, ретки шефови европских дипломатија су у пола гласа осудили поступке Анкаре. „Турска, као земља кандидат (за улазак у Европску унију) мора да поштује и залаже се за високе демократске норме и праксу, у које спада и слобода медија“, поручено је из дипломатске службе ЕУ.
У Европској унији затварају очи на позиве у помоћ турске опозиције. У односима са овом земљом преовлађују политика raison d'État, забијање главе у песак пред кршењем основних права из „виших интереса“. Виши интерес је проналажење решења за избегличку кризу, која је на површину изнела све слабости уније. У затварању граница и споразуму са Ердоганом разједињене чланице виде једини излаз.
Ердоган није могао да изабере бољи тренутак да се обрачуна са опозиционим листом. То је урадио дан уочи самита са ЕУ на коме треба да се потврди споразум европских лидера са „султаном из Анкаре“. Турска је пристала да буде нека врста полицајца ЕУ, односно да спречи да избеглице из Сирије и Ирака пређу њене границе у настојању да се домогну европских обала, али је своју нову улогу добро наплатила.
Не само што је изнудила обећање да ће поново постати кандидат за улазак у ЕУ, већ је добила и три милијарде евра које почињу да пристижу у њену касу. Ердоган има одрешене руке да гуши медије и обрачунава се са Курдима док год је неопходан ЕУ.
