Масленица се слави целе недеље у домовима, ресторанима, на улицама, на трговима… Јер, верује се, ко проведе ту седмицу у досади и гладовању, целе године неће имати среће.
Ове године Масленица се слави од 7. до 13. марта.
Блини (палачинке) главно су јело у дане Масленице. Оне симболизују сунце и долазак пролећа. По традицији, прва палачинка прави се за покој душе свих умрлих и носи се на гробље или се даје сиромашнима, а затим почиње право кулинарско надметање у спремању палачинки: праве се од хељдиног, ражаног, овсеног, пшеничног брашна… Једу се за доручак, ручак и вечеру. Служе се са икром, лососом, печуркама, сметаном (павлаком), медом, слатким или џемом. Уз њих се испија чај или млеко. Свака породица има своју рецептуру прављења палачинки, која се преноси са генерације на генерацију…
Јести блини на Масленицу одувек се сматрало важним ритуалом. Стари Руси су веровали да са сваким залогајем они добијају енергију сунца.
У руским градовима у дане Масленице мало шта је остало од древних обичаја. Махом се организују фестивали, народне шетње, санкање и клизање, пева се, игра се, весели се, угошћавају се пријатељи, и, наравно, пеку се и једу — палачинке…
У многим селима је, међутим, сачувана и традиција: првог дана празника свака кућа доноси по сноп сламе од којег се прави страшило, облаче га у женску одећу, и целе недеље се Госпођа Масленица проноси кроз село и збијају се шале. Последњег, седмог дана празника спаљује се на ломачи, а у ватру се бацају и палачинке. То је знак да би расположење требало утиштати и умирити, јер долази велики пост…
Чак ни након што су Руси примили хришћанство, црква се није противила овом празнику, већ су га прилагодили канонима. Сматрало се да људе не би требало лишавати празника, који је „за душу и стомак“. Како није у супротности са великим постом, у црквеним аналима Масленица је названа сиропустна седмица.
Понедељак је први дан Масленице. То је „дан сусретања“ — дан када се посећују рођаци и ближњи. То је дан и када се прави фигура од сламе, проноси кроз село и усађује на најавиши врх у крају…
Уторак је „дан разигаравања“. Страшило се поставља у центру села, а око њега се одвија забава: игра се, пева, вози на санкама, организују се представе и борбе. То је дан и када неудате девојке гатају.
Среда је „дан гошћења“ или „дан гурмана“. У свакој кући столови се „преламају“ од хране а свуда, по селима и градовима, одржавају се вашари и народни фестивали. То је дан када таште дочекују зетове и госте их палачинкама, а ради забаве зетови су позивали све своје рођаке, а увече би певали шаљиве песме о „брижној ташти“.
Четвртак је „дан забаве, лумповања“. Тада почиње Широка Масленица, када се палачинке пеку и једу у великим количинама. Народ се весели, игра, пије, омладина се санка и клиза на леду, организују се уличне забаве у којима се исказује физичка снага и борилачке вештине.
Петак је назван — „таштине вечери“. Тада зетови обавезно позивају у госте ташту и служе их традиционалним јелом — палачинкама.
Субота је „заовино посело“ — свеопшти испит за младе невесте. Снаје на тај дан дочекују родбину свог мужа и дарују своје заове.
Недеља, последњи дан Масленице је „дан љубљења“ и „дан опраштања и помирења“. Чак и највећи, заклети непријатељи на овај дан се љубе и траже један другом опроштај. Уобичајен одговор је: „Бог ће да опрости…“
За децу је недеља најзанимљивији дан јер им, поред традиционалних округлих палачинки, мајке пеку тесто у облику птица… Верује се да тако дозивају пролеће и повратак првих птица…
Круна последњег дана је „испраћај Масленице“ — спаљивање страшила званог Госпођа Масленица. Преостали пепео се расипа по пољима, јер се верује да ће ти донети богату жетву. Потом се у миру дочекује „чисти понедељак“, то јест велики пост.
После седмодневног празника, обиља ића, пића и весеља, наступа „чисти понедељак“ — први дан великог поста. Све са себе се скида и сви се обавезно купају у „бањама“ (руско парно купатило). Верује се да то помаже да се сперу остаци масне хране, нарочито нагомилани у дане Масленице. Домаћице, такође, темељно перу посуђе како би се уклониле све масноће.
Руски верници у дане великог поста строго се придржавају црквених канона. Дане, пре свега, проводе у молитви и у храмовима…
Русија, међутим, није једина земља у свету која прославља Масленицу. Овај празник се, рецимо, слави и у неким скандинавским земљама. Свака држава која обележава овај празник има своје обичаје и ритуале.
Када је реч о симболу и главном јелу Масленице — блинима, Руси су оборили и неке светске рекорде. На пример, у Русији је испечена најдужа палачинка — дуга 1 километар, тешка 300 килограма и имала је површину од 150 квадратних метара. Од ње је направљено 5.620 парчића, који су подељене пролазницима.
Осим тога, пре неколико година један Рус поставио је светски рекорд у „брзом једењу палачинки“. Он је за само 60 минута појео чак 73 палачинке, укупно тешких преко 2 килограма.
