Да ли су велике сеобе народа кроз историју организоване или се случајно дешавају? Коме миграције доносе корист, а коме штету?
Гости у првом делу емисије били су историчар Чедомир Антић и новинар и главни и одговорни уредник агенције Бета Иван Цвејић.
— Иван Цвејић: Поред Косова и Босне имамо и Крим.
— Иван Цвејић: Много је јефтиније и мирније када би се договором постигло померање границе.
— Чедомир Антић: Ирак и Сирија би били срећнији када би били подељени, као што би и Косово и Босна и Херцеговина били срећнији када би били подељени.
— Чедомир Антић: Еу и САД не желе промене граница. Правили су изузетке у Индонезији и Србији. Моје мишљење је да границе треба мењати јер живот тече. Потребно је пронаћи модалитет како да се границе мењају без конфликта.
— Чедомир Антић: Савезник Турске у Египту чека вешање, савез са Израелом се распао, додворавање бошњачком национализму је имало краткотрајног успеха.
— Иван Цвејић: Турска има јасан политички интерес да Курде држи подаље и од власти и од аутономије, а Америци то не одговара због њеног учешћа и у Сирији и у Ираку.
— Чедомир Антић: Курди нису у могућности да створе више држава, нису довољни велики за тако нешто.
— Чедомир Антић: Сваки народ има право да створи своју државу и мислим да су Курди сазрели за то.
— Иван Цвејић: Све време се налазимо у једном великом, глобалном сукобу.
— Иван Цвејић: Терористичке акције утичу на животне навике људи. То су ти мали кораци који редефинишу наше животе.
— Чедомир Антић: Европа ће морати да се мења.
— Чедомир Антић: Да није било напада на Ирак 2003. године Исламска држава не би била створена.
— Чедомир Антић: Последице напада 11. септембра у Њујорку довеле су до милионских жртава.
— Иван Цвејић: У Европи нема земље у којој не јача десница која своју политику базира на економском шовинизму.
— Иван Цвејић: Европа је и даље најпривлачније место за живот и поред својих недостатака.
— Иван Цвејић: Број избеглица који је дошао у Европу је 0,5 одсто укупног европског становништва.
— Чедомир Антић: Концепт мултиетничности је веома често контрапродуктиван.
— Чедомир Антић: Сирија се распала, тамо нема једноставног решења.
— Иван Цвејић: Волфганг Шојбле је говорио о потреби Немачке за 500.000 нових људи годишње како би се сачувао постојећи привредни извоз те државе.
— Иван Цвејић: Начела на којима је саздана Европска унија не играју никакву улогу у преговорима ЕУ и Турске о мигрантима.
— Чедомир Антић: Велика Сеоба народа из 4. и 5. века наше ере окупила је релативно мали број људи, милион до милион и по људи, који су напали Римско царство од 50 милиона људи. Није проблем био у њима, него у унутрашњим слабостима Царства. Слична је ситуација и данас.
Други сегмент емисије посветили смо женама и разговарали о положају жена у Србији.
Шта нам је донела еманципација? Зашто се рад у кући подразумева, а не вреднује довољно? Колико жене у Србији могу и желе да промене слику о себи?
Гости у другом делу емисије били су глумица Рада Ђуричин, посланица Гордана Чомић и психотерапеут Зоран Миливојевић.
— Гордана Чомић: Где нема моћи ту има више жена.
— Зоран Миливојевић: Жене су боље од мушкараца када је у питању сарадња.
— Рада Ђуричин: Има и те како много мушкараца који и те како брину о својим породицама.
— Гордана Чомић: Ова планета се врти на бесплатном женском раду и жене то прихватају. То има цену и може се видети колико је женски допринос.
— Рада Ђуричин: Без економске самосталности, и мушкарца и жене, нема никакве равноправности.
— Гордана Чомић: Ако нешто не постоји у језику онда не постоји ни у стварности.
— Рада Ђуричин: Јако је битна хуманизација односа мушкарца и жене, где жена брине за мушкарца и мушкарац брине за жену. Нисам за то да се „поправком“ положаја жена смање права мушкараца.
— Зоран Миливојевић: Еманципација значи ослобађање, а у случају жена то је ослобађање од мушке доминације.
— Гордана Чомић: Еманципација је самопоштовање.
Хвала вам што сте нас слушали и читали!
