Потапање ваљевскe Грачаницe — ко год да је у праву, тужно је

Слика набујале воде која тече кроз Ваљевску Грачаницу, носећи пред собом иконе светаца, запалила је друштвене мреже и изазвала сузе у очима верника. Оно што је пре четири године најавио директор државног предузећа „Колубара“ Миодраг Марковић десило се у уторак. О томе је вернике обавестила и Епархија ваљевска, која се огласила саопштењем да више није могуће да се верски обреди одржавају у тој светињи.

Сагласност за потапање манастира због изградње хидросистема Ровни на реци Јабланици дао је још 1980-их тада владика шабачко-ваљевски Јован (Велимировић). То је 2002. потврдио и његов наследник владика Лаврентије (Трифуновић). Споразум између СПЦ и ЈП „Колубара“ направљен је крајем 2009. године, а договорено је да се на Бакића брду у Тубравићу, у близини садашњег Манастира Грачанице, сагради нова црква с парохијским домом, портом и паркингом, у коју је пренето све што се могло, из потопљеног манастира, српске светиње из 16. века.

Планирано је и урађено, што су потврдили и одборници Скупштине Општине Ваљево, али верници то не прихватају, те су одлучили да до даљег протестују пред Владом Србије предвођени рашчињеним монахом — Драганом Давидовићем.

Он за Спутњик каже да намерава свакодневно да протестује пред Владом Србије док се, како је рекао, последња кап воде из бране „Ровни“ (Манастир Грачаница је на потапајућој коти) не испусти. Он тврди да је брана затворена почетком септембра и да се нелегално пуни. Тврдњу да је нелегална Давидовић темељи на чињеници да више од тридесет година нема решења о јавном интересу за њену изградњу.

„За то имамо допис из Министарства финансија у којем се наводи да никад није издато решење Владе за брану ’Ровни‘, па су, према томе, све досадашње експропријације и изградња бране незаконити. Не постоји ни процена утицаја на животну средину. Научници су на многобројним трибинама оценили да брана не сме да се пуни, јер ако се потопи ниво цркве, вода ће узводно почети да понире у изворе. Ваљево је познати рударски крај, и сви ти тешки метали из земље ће се слити у језеро. Све ће то завршити у реци Градац“, упозорио је Давидовић.

​Он каже да потписани споразум са СПЦ није валидан, и тврди да је једино владика Лаврентије ставио свој потпис на то.

„По православном уверењу ниједан епископ није власник ниједне светиње. По канонима Цркве, нешто што је једном посвећено Богу је Божје. Ако вредност спорног питања прелази своту од 200 милиона динара, Устав СПЦ је прописао да владика мора да се консултује са патријаршијским Управним одбором. Владика Лаврентије то није урадио, и ми за то имамо допис из Патријаршије“, каже Давидовић за Спутњик.

Изградња бране и акумулације на Јабланици траје око 25 година, и до сада је у тај државни пројекат уложено око 80 милиона евра. Брана ће бити висока 75 метара, а акумулација ће имати капацитет од 50 милиона кубних метара воде. Планирано је да се поред Ваљева водом одатле снабдевају и општине Мионица, Уб, Лајковац и Лазаревац, као и да се обезбеди техничка вода за будућу ТЕ-ТО „Колубара Б“ у Каленићу, код Уба.

Миодраг Марковић, директор ЈП „Колубара“, за Спутњик тврди да су сви уговори валидни, и да су они практично већ неколико година уназад власници и објеката и земљишта око манастира. Како тврди, све што је урађено, урађено је уз договор са СПЦ, и у формално правној процедури.

​„Све је испоштовано, све што је могло из манастира да буде пренето — пренето је. Слике икона које плутају у води нису слике из Манастира Грачанице. Вода која је ушла у манастир је из природног слива који је настао услед отапања снега и нарастајућих подводних вода које иду ка акумулационом постројењу. То језеро је предвиђено да прикупља воду, па би било брана од поплава, али би било корисно и за време суше“, тврди он.

Директор ЈП „Колубара“ одбија инсинуације Давидовића да брана није рађена по прописима и да има било каквих проблема са њом. Тврди да су је осмислили и градили најугледнији грађевинари и стручњаци. Марковић такође каже да са СПЦ није било никаквих проблема, и да су чак дозволили да се одржавају верски обреди у манастиру  све док буде безбедно.

У саопштењу Епархије ваљевске пише да се владика Милутин од 2008. године до данас (све доступно јавности на сајту Епархије ваљевске), у више наврата обраћао надлежнима и јавности са апелом да се и манастир и природа сачувају тако што ће се акумулација зауставити на коти 333 мнв. Последњи такав апел епископ Милутин усмено је упутио градском руководству и управи бране Ровни, пре само неколико дана.

​У међувремену, иако је зона око манастира проглашена за небезбедну због почетка пуњења бране, епископ је наредио надлежном свештенику да служи Свету литургију све док је то безбедно по њега и верни народ коме служи.

„Након шест месеци излагања опасности, суочавамо се са страхом и тугом да је дошао и последњи час за приступ манастиру. Надлежни свештеник грачанички упутио је допис бр. 09 од 7. марта 2016. године, у коме је известио Управни одбор Епархије ваљевске да више није у могућности да приђе манастиру и служи Свету литургију, јер безбедносни услови то не дозвољавају“, наводи се у саопштењу.

С обзиром на чињенично стање, епархијски Управни одбор последњи пут моли да се пуњење језера задржи на коти 333 мнв, чиме би се сачувала древна светиња од потапања, а било би направљено и језеро. Овим решењем, наводи се у саопштењу Епархије ваљевске, била би отклоњена и велика опасност по град Ваљево и његову околину у случају да, не дао бог, дође до пуцања бране.

​Марковић каже да он не зна за било какав захтев, као и да је кота о којој се говори немогућа због прорачуна. Он је поновио да су стручњаци који су радили на археолошким истраживањима манастира и његове порте закључили да „због трошног материјала није могуће његово измештање, због чега мора да буде потопљен“.

Потапању манастира из 16. века противе се верници, чланови Удружења „Грачаница“, који себе називају и „грачаничким стражарима“.

Из Српске православне цркве нисмо могли да добијемо никога ко би био у стању да нам разјасни о чему је овде заправо реч.