На дан смрти Анте Павелића 28. децембра, у Базилици Срца Исусова у центру Загреба одржана је миса за усташког поглавника. Као и претходне две године, и 2015. је испред Базилике одржан протест грађана који се противе миси, али их је на путу ка цркви дочекало петнаестак младића који су изненада физички насрнули на њих.
Напад је трајао једва минут, а нападачи су осим шака користили и канте за смеће, након чега су побегли у непознатом смеру. Пред црквом се окупило седамдесетак демонстраната, а преко пута њих је стајала група обожавалаца лика и дела Павелића, који су салутирали „Зиг хајл“, викали окупљеним антифашистима да су Срби, певајући усташке песме.
Међу окупљенима испред цркве, а касније и на самој миси, било је појединаца одевених у мајице с натписом: „Ја сам у повлаштеној мировини“ и „Црна легија“. Из полиције је ускоро саопштено да нико није пријавио напад, те да није било приведених особа.
Наведени пример само је један од обиља случајева етнички мотивисаног насиља, претњи и говора мржње усмерених против Срба у Хрватској у претходној години, које је Српско национално веће у Хрватској прикупило према пријавама појединаца и информација објављеним у медијима, па потом објавило у свом билтену под насловом „Говор мржње и насиље према Србима у 2015“.
„Живот“ у бројевима
У 2015. евидентирано је укупно 189 таквих случајева, што је значајан пораст у односу на претходну годину, кад их је забележено 82. Број казнених дела мотивисаних етничком мржњом је у порасту, јер је 2014. забележено 8 случајева, од којих су се 3 односила на Србе, док је у 2015. укупно почињено 16 злочина, од којих је 14 мотивисано мржњом према Србима. Такође у 2014. евидентирао је 57 притужби на дискриминацију по основи националног порекла, док их је у 2015. било 72.
Овом тренду — пише даље у документу СНВ-а који има 70 страна и објављен је на хрватском и енглеском језику — значајно је допринео друштвено-политички контекст, на који је у 2015. осим избегличке кризе утицало и то што су грађани Хрватске два пута изашли на изборе, али и обележавање „Олује“ и „Бљеска“, при чему државни врх није изразио жаљење за цивилним жртвама и прогоном српског становништва 1995.
Графити нацистичких, фашистичких и усташких симбола, те поруке којима се позива на насиље према Србима и даље су уобичајена појава на улицама готово свих хрватских градова и насеља. О озбиљности ситуације сведочи чињеница да је Град Загреб почетком 2015. најавио оснивање интервентног тима за брисање таквих графита.
Заузето, Хрват — пише и данас
СНВ примећује да је врхунац шовинистичког дивљања забележен 12. јуна, кад је с фудбалске утакмице између Хрватске и Италије у свет послата слика свастике нацртане на травњаку сплитског стадиона Пољуд. Такође, документ СНВ-а каже да је прошле године забележен пораст употребе говора мржње и дискриминаторног говора у медијима, и да је поред коментара читалаца забележен и пораст броја интернет портала који на дневној бази, без икаквих санкција, објављују дискриминаторске садржаје.
Физичко насиље и даље је присутније на ратом погођеним деловима Републике Хрватске где живи највећи број Срба-повратника. Оно што забрињава, поручују из СНВ-а, јесте да су починиоци у највећем броју младе особе, неретко и малолетници.
Документ СНВ-а бележи и пораст случајева оштећења, уништавања и крађе имовине у власништву грађана српске националности и српских институција, већином Српске православне цркве. Настављена је, кажу, и девастација антифашистичке споменичке баштине која у Хрватској траје од почетка 1990-их, али и спомен-обележја која су подигнута у знак сећања на Србе убијене у рату који се водио од 1991. до 1995.
Приметан је и изостанак оштре и јасне осуде таквих појава од стране политичара и других јавних актера, који их све чешће и сами користе, пише у документу СНВ-а који у целости можете видети овде.
