„Мислим да се премијер Вучић одупире руском притиску. Руски притисак је различит од америчког. Ми не желимо ништа од Србије, само хоћемо да постане земља одрживе демократије, док Русија жели да има доминантан утицај, што знатно отежава ствари“.
Ако уместо термина „руском“, „руски“ и „Русија“, прочитате „америчком“, „амерички“ и „Америка“, претходно цитирани пасус ће бити чињенично тачан, неће вас подсетити на трла-баба-лан жалопојку већине представника НВО организација у Србији, и представљаће сажетак онога што Руска Федерација ради на делу.
Желите ли пак апсолутну истину и хируршку прецизност, онда и термине „америчком“, „амерички“ и „Америка“ замените на сва три места са „Џон Мекејн“, јер је управо овај републикански сенатор аутор несувисле опаске у коју ни сам не верује, а већинска Америка му је рекла „не“ још 2008, кад је на председничким изборима потучен од Барака Обаме. Од тада већину онога што корисно, са муком, направи Обама, Мекејн за тили чак поруши. Но, то није наш проблем.
Питање кредибилитета
Бивши конгресмен из Њујорка Џозеф Диогарди тврдио је својевремено да је Џон Мекејн, као албански лобиста, учинио све што је од њега затражила Албанско-америчка грађанска лига, укључујући и наоружавање Ослободилачке војске Косова.
Тај чин, сагласићете се, са етиком нема додирних тачака, али је лобирање у Америци озакоњено, па је и то проблем тамошњих грађана, пореских обвезника и правосудних институција. Међутим, тај исти чин сенатору Мекејну и те како — па таман да је једни, а не што сличних гафова има превише — ускраћује могућност у накани „сољења памети“ било коме, а поготову независним државама.
Но, свакако није наше да се мешамо у уређивачку политику колега из Гласа Америке и споримо што су га интервјуисали, али зато можемо да приметимо да су га сувисло — јер је толико очигледан притисак на Србију, али са Запада — питали да ли Србија може да одржи неутралност и да настави да балансира између Запада и Русије. Односно, да ли може да има споразуме и са НАТО-ом и са Москвом.
Напад је најбоља одбрана, па Мекејн одговори онако како почесмо овај текст, још рече да разуме да је притисак Русије веома велики, и посаветова премијера Србије да мора да буде опрезан.
Чувај се, Вучићу, али од Мекејна
Џон Мекејн је био лојални присталица политике администрације америчког председника Роналда Регана. Ако знамо да је Реган, поред Маргарет Тачер, симбол за неолиберале, ако притом знамо да је један од принципа којим се они воде то да не постоји бесплатан ручак, онда ови бесплатни савети српском премијеру додатно упозоравају на опрез, али од саветодавца. Јербо Мекејн ништа не ради алтруизма ради, већ искључиво свог интереса ради. А његов је интерес и кад ради за интересе треће стране.
То да ли ће Србија успети да остане неутрална, према забринутом Мекејну, умногоме ће имати везе са „акцијама Владимира Путина“ јер је „велики део притиска који Путин врши на Србију повезан са медијима, информацијама, пропагандом“. Те ће зато, настави Мекејн, морати да му се супротставе „и Србија и Сједињене Државе“.
Е, овде би савршено легла она филмска реплика Петра Божовића у којој се помиње сламени шешир и још понешто у том шеширу — што пристојан портал као што је Спутњик не дозвољава себи да изворно цитира, али што сви ви сад разумете и сагласни сте са тиме. Даље се нећемо правдати, јер немамо коме. То што се медија и ове „пропаганде“ поменуте тиче.
Дакако, колико знамо — а знамо, Мекејн не представља Сједињене Државе, па и ово око супротстављања служи само за терање капом ветра који би требало да однесе глас до Приштине, Тиране или до тамо где је буђелар. Разумели смо се.
Немојте нам више помагати
У Србији, уопште, постоји добро мишљење о Американцима, каза даље Мекејн, уз ограду да и даље постоји одређено огорчење због сукоба, али се „може рећи да је Србија данас у далеко бољој ситуацији него што је била тада, те да српски народ треба да зна да му САД помажу и да је економији Србије потребна помоћ“.
Бранитељу наш Џоне, садашња позиција Србије је утолико боља јер нам, за разлику од оне из сукоба, сад не падају бомбе у крило, али нам такви као ви и даље трупте око главе и ударају нас по бубрезима. На осиромашени уранијум смо се, очито, навикли, јер преживљавамо, па вам — као човеку склоном лакој заради — можемо предложити да некако материјализујете српски аутоимуни лек на њега. Ето неке захвалности и са наше стране.
Што се тиче тога да српски народ зна како му САД помажу, потпуно сте у праву. Зна народ. А ако и не зна, ви и вама слични га свакодневно подсетите. Толико нам помажете да претерасте, као дуг зеленашима да враћате. Сваки пут кад помажете, седам милиона грађана Србије колективно кука из свег гласа. Прекините.
Доста сте нам помагали. Сад нас у овој „муци“ са Путином немојте бранити. За све ове деценије вашег помагања смо нешто и сами научили, па ће дати Бог и срећа јуначка да се измигољимо од Путинових „притисака“.
Лепо је и што бринете како ћемо се изборити са избегличком кризом. Доиста, не можемо да се сагласимо са вама — не замерите, али то не може нико ко уме да разликује добро од зла — са вашом оценом да избегличке кризе не би ни било да су Сједињене Државе уклониле Башара ел Асада с власти и одржале контролу над ситуацијом у Ираку. У то чак не верују ни — како вам зли језици спочитавају — ваши ортаци из ДАЕШ-а.
Вама још једаред хвала. Желимо вам исто што и ви желите нама.
