Кад помислимо на велику сеобу народа из четвртог века, она је окупила релативно мали број људи — милион-милион и по је притискало границе једног царства које је имало 50 милиона људи. Сад је нешто слично: имамо Европу која је одлучила да прокламује један нови тип обједињавања, нови тип политичког система и она сматра да цео свет треба да је узме као узор, а онда није спремна да те вредности дели, рекао је гостујући у емисији „Свет са Спутњиком“ историчар Чедомир Антић.
Он сматра да ти људи не могу сви да буду у ДАЕШ-у, а да ЕУ и САД дају краткорочна решења.
„Савез ЕУ и САД је чврст, али нису то исти циљеви, рат у БиХ је то показао. Да су имали јединствен став, рат би био завршен 1993. године“, рекао је Антић.
Антић указује да Сирија има више нивоа кризе а да је један сегмент гасна рута, од Катара па до Европе.
Гасно-нафтно питање је било битно и када је СССР пропадао, подсетио је Антић.
Његово је уверење да границе треба мењати јер, како је рекао, живот тече.
„Мислим да би Ирак и Сирија били срећнији када би били подељени. Такође би БиХ и Косово били срећнији када би били подељени, али коме то говорити када је подела добра када треба да се дели Србија или Југославија, а није добра када се дели било ко други“, рекао је Антић.
Директор Центра геополитичких експертиза Валериј Коровин оценио је да тренутно у ЕУ више не постоји „колективни идентитет“, то јест оно што чини народ народом, са јединственим језиком и системом вредности.
„Последњих деценија Европљани су се намерно борили против колективног идентитета, отапајући оно што је остало од европских народа у такозваном котлу за претапање, то јест бавећи се хомогенизацијом хетерогеног друштва. Сада постоји само лични идентитет, идентитет појединца, али једна једина ствар која га повезује са Европом је европска лична карта“, каже Коровин.
„Међутим, интеграција је могућа само уколико у Европу долазе појединци који су спремни да се нађу у 'котлу за претапање‘, али проблем је у томе што мигранти са Блиског истока и из Северне Африке долазе у групама, долазе са породицама, јер је за њих 'колективни идентитет‘ кључни појам. Мигранти у Европи се не распоређују равномерно, него живе у енклавама. На тај начин они чувају свој идентитет и не суочавају се са потребом да уче језик и да усвајају европске обичаје и културу. Слика Европе ће се мењати, јер Европљани рачунају да ће се дошљаци потпуно асимиловати, а са своје стране дошљаци се томе супротстављају и зато за сада нема излаза из мигрантске кризе. Уз то иде и вирус исламског екстремизма, који се шири Европом захваљујући члановима различитих терористичких група попут ДАЕШ-а, које се инфилтрирају међу мигранте“, упозорава руски стручњак.
Коровин истиче да је онај који је започео избегличку кризу казнио Европу због њеног идеалистичког става поводом тога како треба да изгледа свет.
„Сујетна Европа је почела да сматра да управо она дефинише све парадигме развоја човечанства и да ће сви прихватити европски модел. Наравно да су Европљани били изненађени када је испало да је мало ко спреман да поштује њихов идеалистички модел. Значи, ради се о кризи европске цивилизације и тај проблем се не може решити усвајањем нових закона и подизањем ограда“, сматра Коровин.
Својевремено је Коровин овако дефинисао принцип руско-америчких односа: „Уколико Асад каже да је Русија његов пријатељ, то значи да је са становишта Вашингтона сиријски председник непријатељ Америке“.
На питања да ли ће САД инсистирати на подели Сирије, уколико се Русија залаже за територијалну целовитост те земље, и да ли ће у том случају Курди добити сопствену државу, Коровин каже:
„Након што се распао Совјетски Савез, САД се већ две деценије баве распарчавањем великих земаља како би на тим територијама направиле ситне државице које ће на крају 'усвојити‘ вредности америчке демократије, јер безболно то могу да ураде само дезинтегрисана друштва.
Према америчким плановима, Сирију очекује подела. Аутономија за Курде би била прва етапа овог процеса, али треба имати у виду да иста судбина очекује и Турску уколико она буде одлучила да се ослободи америчког управљања споља“.
„Све то не значи да су Американци присталице јединствене курдске државе, односно уједињавања Курда који живе у Ираку, Сирији и Турској. Напротив, у интересу Америке је да направи што више курдских држава на Блиском истоку. Арапско пролеће, и све што се тренутно дешава на том подручју, резултат је имплементације плана 'Велики Блиски исток‘, који подразумева управо распарчавање држава, уништавање колективног идентитета и стварање новог, арапског котла за претапање. У том случају народи Блиског истока ће изгубити традиционалне системе вредности, а самим тим и имунитет на либерални амерички модел. Бојим се да контролисани хаос очекује и Сирију и већ уништену Либију и друге блискоисточне земље, не искључујући, да поново истакнем — и Турску, када Американци буду схватили да Ердоган уместо да ради у интересу САД, ради само у интересу своје породице и свога клана“, закључује Коровин.
