Он је за Спутњик рекао да постоје различити изговори које западне земље наводе као разлог за увођење санкције Русији, међутим иза тога стоји јасан циљ да се економски ослаби Русија како би лакше попустила око Украјине и других питања и изгубила статус велике силе.
На питање зашто је ЕУ продужила индивидуалне санкције Русији одмах након што је то учинио Вашингтон, Трапара је рекао да то није први пут да се тако нешто дешава.
„ЕУ је у вазалном односу према САД, а њене чланице, барем већина њих, налазе се у двоструко вазалном статусу — и према САД и према ЕУ. Када се било која моћна европска земља одважи да одигра независнију улогу од САД, њу на другој страни сачека други господар у виду бриселске бирократије“, истиче Трапара.
Упитан да ли би односи Русије и САД могли да почну да се опорављају због Сирије, Трапара је ту ситуацију упоредио са Хладним ратом, када су Совјетски Савез и САД успевали да постигну историјске договоре, па су и даље остајали непријатељи.
„Русија све време пружа отворену руку сарадње Америци и нада се да ће се Вашингтон пре или касније призвати реалности и схватити да не може суверено да господари читавим светом, већ да мора да поштује друге независне регионалне и глобалне играче као што је Русија“, рекао је Трапара.
Он тврди да се Русија не понаша стрпљиво према САД, што се и види у оштрим мерама које је предузимала још у Грузији 2008. године, затим у Украјини, па сад и у Сирији.
„Примирје у Сирији не би било могуће да се Русија није директно умешала војном интервенцијом и спречила САД и њихове пулене да наметну решења која би само за њих била повољна“, закључио је Трапара.
Европска унија продужила је за шест месеци, до септембра, санкције према појединцима у Русији и Украјини које су уведене 2014. године, на почетку сукоба у Доњецком басену на истоку Украјине.
„Црна листа“ од готово 150 људи којима су забрањена путовања и замрзнута имовина придодата је на економске санкције које је Брисел увео против скоро 40 компанија из одбрамбеног, финансијског и енергетског сектора Русије.
На листи су, између осталих, заменик премијера Русије Дмитриј Рогозин, као и Аркадиј Бахин и Анатолиј Антонов — министар одбране Русије и његов заменик. Са списка су досад уклоњена имена свега три особе, и то само зато што су у међувремену преминуле.
ЕУ је такође увела и економске санкције Русији, које су на снази до 31. јула ове године, као и санкције Криму које важе до 23. јуна.
