Више од седамсто домаћинстава у Србији поплављено је због изливања река у последњих неколико дана. Држава је, уз обећање да ће учинити све да помогне свима који су угрожени, проценила да је за санацију штете проузроковане последњим поплавама потребно око 2,2 милиона евра.
Међу многима чије су куће страдале су и они који су већ једном остали без крова у поплавама 2014. године. Ако је судити према подацима осигуравајућих кућа, грађани Србије од последње катастрофе нису извукли поуке. Очигледно се култура осигурања не добија катастрофом, каже за Спутњик председник Општине Обреновац, која је пре две године озбиљно страдала у поплавама, Мирослав Чучковић.
„Од једанаест и по хиљада уништених кућа, биле су осигуране само две. Штета им је исплаћена. Те две породице добиле су по милион и по динара. За годишње осигурање комплетног домаћинства треба издвојити као за две пакле цигарета месечно, то је око 500 динара. Осигурање је дакле доступно већини грађана Обреновца. Ми смо као општина позивали људе да оду у било коју осигуравајућу кућу и да осигурају своје домаћинство, узалуд“, каже Чучковић.
Ситуација је иста и у другим деловима Србије. Поред притиска јавности и кампања осигуравајућих кућа после „стогодишњих поплава“ само ретки мисле да им је осигурање потребно, потврђује за Спутњик директорка маркетинга „Уника осигурања“ Соња Марић. Поражавајућа је чињеница да је број осигураних домаћинстава данас једнак оном из 2014. године, каже Марићева.
„Те године је исплаћена укупна штета од око милијарду и по евра, а само два одсто компанија и домаћинстава је било осигурано у случају такве непогоде. Грађани су данас можда мало спремнији да чују информацију о заштити њихове имовине у случају поплава, али то је једина ствар која се померила од тада“, каже Соња Марић.
Општина Обреновац је после поплава пре две године одлучила да преузме ствар у своје руке, па су осигурани безмало сви јавни објекти, школе, обданишта, Дом здравља, амбуланте.
„Школу смо заштитили од свега од чега је могуће осигурати, укључујући и ударац непознатог предмета током бујичне поплаве. Иницирали смо и увођење законске обавезе осигурања свих домаћинстава, као што се осигуравају аутомобили током регистрације“, каже председник Општине Обреновац Мирослав Чучковић.
Ту иницијативу поздрављају осигуравајуће куће у којима кажу да су поједине земље прибегле моделу обавезног осигурања од елементарних непогода. Соња Марић из „Уника осигурања“ наводи пример Румуније, која се релативно често суочава са поплавама. Она наводи да је око 1.800.000 домаћинстава на тај начин било осигурано.
Сличан је закон и у Бугарској, међутим директор Канцеларије за управљање јавним улагањима Марко Благојевић за Спутњик каже да у овом тренутку увођење обавезног осигурања није могуће, обзиром на имовинско стање грађана Србије.
„Оно би представљало додатни терет на већ мале приходе, политичка је одлука да се о томе у овом тренутку не прича. Такав је став био пре ових последњих поплава, видећемо да ли ће се сада мењати. О разним механизмима за заштиту буџета већ смо причали са локалним самоуправама. Наишли смо на расположење, нарочито код оних који су претрпели велике штете. Ако већ не можемо да имамо обавезно осигурање које би плаћали грађани, ако не можемо да мотивишемо људе, треба да видимо на који начин као држава можемо да себе заштитимо“, каже Благојевић за Спутњик.
Благојевић додаје да Влада Србије нема механизам да примора локалне самоуправе да осигурају обданишта, школе, домове здравља, као што је случај у Обреновцу, који је после поплава 2014. године осигурао готово све објекте.
„Можемо само да им скренемо пажњу колико је то важно“, каже Благојевић за Спутњик.
Он додаје да је Турској било потребно неколико милијарди долара за санацију штете од више земљотреса, па је та земља увела обавезно осигурање стамбених објеката, а да је у Румунији 30 одсто објеката осигурано од поплава, али још једном подвлачи да због сложене економске ситуације, за обавезно осигурање те врсте у Србији није време.
У нашој земљи је због поплава на снази ванредна ситуација како би се превентивним мерама олакшало и убрзало деловање војске, полиције и комуналних предузећа ради заштите грађана и ствари, али и у отклањању последица поплава.
