Европски лидери су с Анкаром усагласили споразум према ком ће Европска унија удвостручити обим финансијске помоћи Турској (са три на шест милијарди евра) и укинути визна ограничења за њене грађане који путују на територију јединствене Европе.
Анкара је од Брисела затражила и да отвори пет нових преговарачких поглавља за ступање Турске у ЕУ и да убрза тај процес уколико буде постигнут споразум о поновном уједињењу Кипра, наводи лист.
„Нећемо укидати вето на ове тачке споразума“, навео је шеф кипарске дипломатије Јоанис Касулидис у интервјуу „Политику“.
Дипломата је нагласио да су за њега и даље приоритет преговори о уједињењу грчког и турског дела острва, и да ће вето Кипра бити скинут када то питање буде било решено.
Кипар је замрзнуо шест тачака у споразуму ЕУ с Турском о борби против миграционе кризе, укључујући пет нових захтева Анкаре, додаје лист.
Истовремено, остаје могућност да Анкара и Никозија постигну споразум о уједињењу два дела острва. Најсложенији елемент преговора јесте повлачење 30.000 турских војника из Северног Кипра, наводи лист.
Тек када овај проблем буде био решен, споразум ће бити изнет на референдум.
У грчком делу Кипра 2004. године већ је одржан плебисцит, али грађани су тада гласали против уједињења.
Никозија оклева да укине вето на преговоре о ступању Турске у ЕУ јер страхује да грчки становници острва неће прихватити одлуку и да неће подржати уједињење Кипра на референдуму чак и ако Анкара и Никозија буду постигле споразум.
„Ако председник каже ’да‘ (преговорима с Турском) без напретка у преговорима (о уједињењу Кипра), изгубићемо домаћу подршку и шансе за успех уједињења на референдуму биће много мање. Зашто онда не бисмо прво решили питање Кипра? И затим ће све бити на свом месту“, изјавио је Касулидис.
Од 1974. године Турска држи под окупацијом северни део Кипра. На тој територији се налази самопроглашена „Турска Република Северни Кипар“.
Овај сукоб ствара проблеме како у односима Турске и Кипра, тако и у односима ЕУ, чији је Кипар члан, и НАТО-а, у чијем је саставу Турска.
