Истог дана сиријски војни извори потврдили су да су милитанти оборили ваздухоплов у близини војног аеродрома у западној провинцији Хама, 220 километара од Дамаска, са једним пилотом који се катапултирао, док је други убијен покушавајући да изврши принудно слетање.
„Након што је погођен авион сиријског ваздухопловства, један пилот се катапултирао и слетео у село Мигир, које је под контролом војске. Други пилот покушао је принудно да слети на аеродром у Хами. Слетање није успело и пилот је умро“, касније је потврдио други војни извор.
Међутим, други извор је понудио и другачији сценарио: да се авион срушио услед техничког квара по повратку из акције против џихадиста, а да је други пилот убијен пошто се катапултирао.
Постављањем непотврђеног снимка онога што би требало да је погођени авион на интернет, сиријски медији примећују да „ближи поглед на снимак показује да је авион погођен из противавионског оружја“.
У међувремену, Сиријска опсерваторија за људска права тврди да су милитанти на авион испалили две ракете са топлотним навођењем. Прва је експлодирала у ваздуху, док је друга погодила авион и оборила га. Коментаришући контрадикторне извештаје, руски војни аналитичар и новинар Владимир Тучков подсећа на интервју саудијског министра спољних послова Адела ел Џубејра немачком магазину Шпигл. У интервјуу, саудијски министар је најавио да Ријад чека одобрење Вашингтона како би „умерене побуњенике“ снабдео преносним противавионским системима земља-ваздух.
Принц Џубејр је тада, подсећа Тучков, повукао паралелу и нагласио како би ракете земља-ваздух обезбедиле равнотежу снага, као некада у Авганистану.
„Саудијски министар је очигледно говорио о снабдевању авганистанских муџахедина америчким ’Стрингерима‘. Тада је совјетска авијација претрпела значајне губитке од ракета набављених у САД. Ако се утврди да је сиријски авион оборен пројектилом земља-ваздух, питање је која врста ракете може да представља опасност за руске авионе у Сирији“, каже Тучков.
Он додаје да је директор обавештајне консултантске куће „Aрмамент рисерч сервисиз“, Ник Јензен Џонс, коментаришући изјаву саудијског министра рекао да би ракете којима би Ријад снабдео „умерену опозицију“ највероватније били „наслеђени пројектили“.
Они би, каже Јензен Џонс, могли да представљају опасност само за ваздухопловство сиријске владе, посебно хеликоптере.
„Посматрано са техничке стране, типови ракета земља-ваздух, које би саудијске власти могле да пошаљу у Сирију, вероватно ће имати ограничено дејство на руске авионе који оперишу у Сирији“, рекао је Јензен Џонс.
Тучков објашњава да су, чак и ако су терористи опремљени савременим противваздушним ракетама, руски ваздухоплови опремљени најсавременијим системима који су способни да их неутралишу.
„Руски хеликоптери опремљени су најсавременијим системима, ’Президент С‘, које је прошле године развио научни институт Екран из Самаре. Системи ’Стрингер‘ били су заиста ефикасни против совјетских ваздухоплова у совјетско-авганистанском рату. Мамци нису били најефикаснија заштита против њих, исто тако ни сигналне ракете“, каже руски аналитичар.
Тучков каже да је амерички „Стрингер“, заједно са совјетском „Иглоом“, омогућио ефикасне нападе на нисколетеће летелице. Међутим, авиони и хеликоптери опремљени ’Президент С‘ системима отпорни су на такве нападе, истиче Тучков.
„Чак и ако говоримо о хеликоптеру који стоји у непосредној близини нападача, циљање ће бити ометено“, закључује он.
Руски антиракетни штитови за авионе прешли су дуг пут од термалних мамаца из Авганистана са почетка осамдесетих година. Ово укључује и Л116В1A „Липа“, који се налазио на горњем делу трупа летелице и састојао се од моћне лампе која ради у инфрацрвеном спектру, стварајући вруће вртлоге ваздуха и на тај начин помажући у спречавању ракете да прецизно одреди мету. Употреба оваквих система у Авганистану, подсећа Тучков, смањила је губитке совјетске авијације и до 90 одсто.
„Међутим, Американци су пронашли начин да повећају осетљивост својих пријемника, што им је омогућило да се ракете не усмере ка мамцу, већ ка мотору летелице. Штавише, ракете са топлотним сензорима опремљене су хлађењем на течни азот, што им је ослабило термички шум приликом лета“, каже Тучков.
Пратећи амерички напредак у технологији производње противавионских ракета, научни институт „Екран“ развио је „Президент С“, вишеслојан, прилагодљив систем који омогућава борбу против ракета на више начина.
„Оно што овај систем чини заиста нерањивим јесте ласерски оптичко-електронски систем за ометање који детектује лансирање ракете, преноси координате на рачунарске јединице, уз помоћ оптичко-механичког уређаја прати покрет пројектила, нишани га ласером и, у правом тренутку заслепљује пројектил и онемогућава га да прати мету“, објашњава Тучков.
„Президент С“ је ефикасан у распону од 500 до 5.000 метара, у стању је да одбије две ракете истовремено, по азимуту од 360 степени и под углом елевације од 90 степени. У пасивном режиму троши 3кв, а у активном 6кв.
