Турски председник је за протеклих 14 година, колико је на власти, прерастао из једног од највећих идеолошких у једног од најуспешнијих политичара, док грађани Турске и даље не могу да одгонетну да ли је опасан по нацију, наводи Дејвид Блер, аутор чланка за „Дејли телеграф“.
Према писању аутора, понашање Ердогана све чешће диже узбуну међу грађанима јер нико више не сме да се одважи и увреди „његово височанство“.
Почевши од 2002. године, када је његова Партија правде и развоја дошла на власт, Ердоган је успео да избаци представнике војске из политике, што је Турска са одушевљењем дочекала.
Током тог времена Ердоган је успео да уклони све факторе који би могли да утичу на његово управљање земљом што је довело до тога да многи грађани и новинари завршавају у затворима.
Од недавно, сматра аутор текста, Ердоган планира да уоквири свој политички „маневар“ изменама у Уставу како би испунио своју амбицију и осигурао власт до 2023. године када ће његова земља славити 100 година од успостављања модерне Републике Турске.
Геноцид над Курдима
Средином 2015. године Турска је започела такозвану антитерористичку операцију против Радничке партије Курдистана. Од тада Анкара води крупне борбе на југоистоку земље где махом живе Курди, наводи „Дејли телеграф“.
Многи аналитичари сматрају потезе турских власти војним злочином, па чак и геноцидом, док бројне јавне личности, између осталих и филозоф и писац Ноам Чомски, осуђују политику Ердогана.
Штавише, почетком ове године хиљаде научника широм света потписало је петицију захтевајући да Турска прекине војну операцију против Курда. Анкара је као одговор на ту петицију покренула истрагу, док су научници оптуживани за ширење мржње и позивање на насиље.
