Круљ овако коментарише незваничне информације да су шефови дипломатије земаља-чланица Европске уније усагласили пет принципа у односима с Русијом, међу којима је пуно поштовање Минског споразума, али и пружање подршке цивилном друштву у Русији.
Економски саветник у влади Србије Владимир Круљ каже за Спутњик да је овакав потез очекиван.
„Очигледно је политичко и економско партнерство између ЕУ и Сједињених Држава, које је грађено деценијама, у овом тренутку много је јаче од економске штете коју трпи европска економија због санкција. Од 2014. године до данас ЕУ је на тржиштима директно изгубила преко 90 милијарди евра“, каже Круљ.
Европи се у последње време, поред гласова привреде, могу чути и политички захтеви да се укину санкције Русији, каже Круљ и подсећа да је и бивши француски председник Саркози позвао на укидање санкција Русији, што може да се гледа као политичка изјава, односно увод у наредене председничке изборе у Француској. Такође је сигурно да је притисак пословних кругова у Француској још већи него политички, каже он.
„Од санкција никада нико није имао користи. Када ово кажем, мислим на ЕУ са једне и на Русију са друге стране. Оно чему се искрено надам је да ће тај глобални тренд који утиче на сва тржишта, па и у ЕУ и Русији, а на који битно утиче чињеница да је успорен раст Кине, узети у обзир доносиоци политичке одлуке у будућности, како би се, барем на тој страни омогућила максимална размена, корист за привреднике, самим тим и за економију, не само ЕУ, већ и Русије, а самим тим и САД у некој перспективи“, каже Круљ.
На питање да ли Европа једнога дана ипак може да се ослободи притиска Вашингтона и гледа само интерес својих грађана, Круљ каже да је питање да ли Америка може да се ослободи притиска изнутра.
„Ни Вашингтон није имун на притиске. Погледајте кампању за председничке изборе, Америка је под притиском својих гласача. То показују резултати Сандерса и Трампа. С друге стране морамо да гледамо на светску економију која је једно велико тржиште, немогуће је у било којој мери водити политику изолационизма или политику која је везана само за један интерес, јер тај интерес је одавно прекрио све континенте. Ако гледамо да на светски економски раст највише утиче раст само у једној земљи, која је притом највећа, Кини, онда можемо да видимо како функционише тај систем спојених судова. Да би се осигурао раст, немогуће је понашати се као да ће искључиво политички интерес бити поштован, барем не у неком периоду који је догледан“, каже Круљ за Спутњик.
Новинар „Печата“ и дугогодишњи дописник из Брисела, Филип Родић, сматра да је продужетком санкција ЕУ само следила одлуку Беле куће, па га не чуде ни последње одлуке шефова дипломатија Уније и сам састанак је доказ да су санкције проблематичне и да Европа нема јасан јединствен став, каже Родић.
Мислим да је ипак почео процес ослобађања Европе од притисака из Вашингтона, каже Родић за Спутњик.
„Тај простор се полако ствара у Европи, али не у ЕУ, да тако кажем. У земљама Европе видимо да јачају покрети који се залажу за еманципацију Европе у односу на институције ЕУ и у односу на Вашингтон. То су странке или екстремне деснице или левице које су против садашњег система, оне добијају све значајнију подршку у јавности“, каже Родић.
Он подсећа да, од када су уведене, санкције нису имале никакав политички ефекат, већ само економски који више погађа ЕУ него Русију која се преусмерила на тржиште БРИКС-а и ради на успостављању система самодовољности.
