Генерални директор „Лабораторије космичке хране“ Андреј Ведерников најавио је да би продаја „космичке хране“, могла да почне и у продавницама на бензинским пумпама у Москви уочи Дана космонаутике 12. априла, а врло могуће у скорије време и на факултетима.
„Космичка храна“ је постала доступна земљанима joш крајем прошле године — продавала се на железничким станицама, у појединим тржним центрима и сајамским павиљонима у Москви. Међутим, због високе потражње продаја је на неким тачкама привремено и обустављена, јер је постојао ризик да ће космонаути остати без хране, која се по специјалним техонологијама производи за њих.
„Нисмо очекивали толику навалу, а у продају је пуштена само ограничена серија производа. Посетиоци (изложбеног простора) ВДНХ разграбили су за само једну недељу све оно што се припремало месец и по дана. Храну производе исти људи који припремају храну за космонауте и на истој опреми. С обзиром на то да ће 27. марта још једна посада на годину дана бити послата на Међународну свемирску станицу, сви ресурси су били заузети за припрему јела за свемирску станицу. У паузама, када не правимо храну за астронауте, фабрика припрема серију за продају земљанима. Сада смо узели ’тајм-аут‘ до краја марта или почетка априла, како бисмо повећали обим производње и даље радили без пауза“, рекао је Ведерников.
Он је открио да компанија планира да постави у Москви и преко 500 нових аутомата за продају „космичке хране“ у наредне две године.
До краја прошле године „космичка храна“ је била доступна само на свемирским бродовима и станицама.
У првим свемирским летовима, који су трајали неколико сати, астронаути су јели храну искључиво за потребе истраживања — научници су покушавали да сазнају која храна најбоље одговара космонаутима, па су они са собом носили и обичне земаљске намирнице. Међутим, испоставило се да земаљска храна изазива многе проблеме у условима одсуства гравитације, па су временом специјална јела постала незаменљива. Она се припремају на бази природних сировина без вештачких додатака — стабилизатора, конзерванса итд.
На јеловнику астронаута је готово све, од супа и чорби, преко мариниране јагњетине до десерта.
У Русији постоји и интернет-продаја „космичке хране“ — једна туба, на пример свињетине са поврћем може се купити за 390 рубаља (око пет евра), али се исто тако могу пазарити и „премијум комплети“ по сниженој цени од 9.500 рубаља (око 120 евра).
Први човек који је пробао „космичку храну“ био је совјетски космонаут Јуриј Гагарин. Он је такође био и први човек који је отпутовао у свемир, 12. априла 1961. године у свемирској летелици „Васток I“. Његов лет је трајао само 108 минута, али је и тај кратак боравак у свемиру подразумевао узимање једног оброка. Научнике је занимало да ли ће космонаут у бестежинском стању успети да поједе свој оброк и да ли ће организам уопште прихватити храну. То је била велика загонетка за научнике тог времена.
