У сусрет изрицању пресуде бившем председнику Републике Српске Радовану Караџићу, главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц изјавио је да ће она бити једна од најважнијих у историји тог суда.
Он је подсетио да је бивши српски председник Слободан Милошевић преминуо током суђења 2006, тако да њему није изречена пресуда, и да је Караџић политичар највишег ранга коме се суди у Хагу. Пресуда Караџићу, према Брамерцовим речима, веома је важна у погледу утврђивања одговорности политичких лидера за страдања њиховог сопственог народа.
Из онога што је главни тужилац Хашког трибунала рекао, произилазе две ствари: прва, да су политички лидери осумњичени за злочине над сопственим народима, па самим тим и Караџић за страдање Срба, и друго, да се историјска важност пресуде огледа у томе што може да послужи као замена за неизречене пресуде.
Саговорници Спутњика имају подељена мишљења о томе може ли пресуда Радовану Караџићу да замени неизречене пресуде, као што је пресуда Слободану Милошевићу. Док адвокат Тома Вишњић тврди да пресуда Караџићу сасвим сигурно не може да послужи као замена за неизречене пресуде, адвокат Тома Фила каже да ће пресуда Караџићу послужити као замена за пресуду Слободану Милошевићу.
Брамерцова изјава да ће пресуда Караџићу бити од историјске важности за Хашки трибунал јер је он политичар највишег ранга који очекује пресуду базично је нетачна, каже Вишњић, зато што је само тужилаштво 2009. редуковало Караџићеву оптужницу за значајан број општина и инцидената из претходне, свеобухватне оптужнице, која је за циљ имала да Караџића представи као део „заједничког злочиначког подухвата“.
„Управо су то урадили да би олакшали доказни поступак и ослањали су се на суђења која су већ вођена. Ако погледате територијално, то сигурно не може да буде случај. Ако погледате функционално, Радован Караџић јесте деловао у оквиру Републике Српске, али на међународном плану, његове активности су биле веома ограничене“, каже Вишњић.
Његов поступак би тешко могао да замени нешто што је требало да се утврди у поступку Милошевићу који је своје активности водио на вишем нивоу, додаје Вишњић.
Према речима Томе Филе, „заједнички злочиначки подухват“, који он описује речима „правно рогобатна фраза која је смишљена за једнократну употребу у Хашком суду“, још лебди над Србијом.
Циљ оснивања Хашког суда био је, према Филином мишљењу, осуда Слободана Милошевића. Зато је и смишљен термин „заједнички злочиначки подухват“. Пошто је Слободан Милошевић преминуо у Хагу због нелечења и лошег третмана, суд је остао без човека кога је требало осудити на доживотну робију а, наводи Фила, остала су још два човека који би могли да послуже циљу Хашког трибунала — Радован Караџић и делимично Ратко Младић.
„Пресуда Караџићу биће, наравно, доживотна робија. Не треба имати илузије да може да му се изрекне нешто друго; али вредност те пресуде неће бити само за унутрашњу употребу у БиХ. Она ће имати и ширу димензију, а шира димензија је да замени пресуду Слободана Милошевића. Та пресуда ће врвети од повезивања Милошевића са деловањем Караџића, односно злочина који ће они ’утврдити‘ као дело Караџића, продужене руке Слободана Милошевића. То је циљ те пресуде“, закључује Фила.
Изрицање пресуде радовану Караџићу заказано је за 24. март. Он је, после вишегодишњег скривања ухапшен 2008. и одмах је изручен у Хаг. Терети се за ратне злочине почињене против несрпског становништва током грађанског рата у Босни и Херцеговини.
