Референдум на Криму је одржан пре две године, 16. марта 2014. године. Тада је за улазак у састав Русије гласало 96,77 одсто Кримљана и 95 одсто грађана Севастопоља.
За ове две године главни проблеми са којима су морали да се суочавају становници полуострва били су изазвани акцијама радикала са територије Украјине: они су организовали блокаду хране полуострва, дизали у ваздух стубове за пренос струје. Према мишљењу професора Кентског универзитета Ричарда Саквија овакве акције нису у интересу Кијева.
„Блокада којој је подвргнут Крим од стране радикалних снага у самој Украјини није у интересу Кијева. Украјинске власти прекидају испоруке електричне енергије, хране итд. Жао ми је становника полуострва. Осим тога, не заборавите — више од 2 милиона људи сноси последице блокаде“, објаснио је он.
Француски политичар Иван Бло у разговору за РТ подсетио је на контрадикторности у међународном праву које нису још увек решене. Он је нагласио да су становници полуострва изразили жељу да уђу у састав Русије и да међународна заједница треба са уважавањем да се односи према том избору.
„Неко говори: постоје две норме међународног права које су међусобно контрадикторне. Становници Крима су изразили жељу да буду грађани Русије. Ми треба да уважавамо њихово мишљење. Као што видите, ове две норме је веома тешко усагласити“, прокоментарисао је Бло.
