Џизра — курдски град који су бомбардовали Турци
Оружане снаге Турске спровеле су масовну операцију у југоисточним регионима државе који су насељени Курдима. Организације за заштиту људских права извештавале су о бројним цивилним жртвама. Анкара инсистира да су на мети њених оружаних снага искључиво борци Радничке партије Курдистана. Турске војне снаге трпе критике с обзиром на масовна убиства цивила. Прокурдска Народна демократска партија обавестила је јавност да је након бомбардовања града Џизра, више од 150 цивила живо спаљено у подрумима.
Новинар канала РТ Вилијам Вајтман боравио је на југоистоку Турске. Он је један од ретких новинара који су успели да се пробију до града Џизре, где се током више месеци одвијала операција турске војске против Курда. Према изјавама медија, али и сведочењима мештана, у подрумима зграда спаљивани су живи људи и одсецане су им главе.
Град изгледа као полуразрушени сиријски град Алеп, али се ради о територији Турске, наводи у својој репортажи Вајтман.
Једна од мештанки, видевши телевизијску екипу, позвала је новинаре РТ да је прате. Ова жена је екипи РТ показала много разрушених кућа. На крвавим креветима су по свему судећи лежали рањеници. Мештани говоре да је после бомбардовања било далеко више погинулих него што су објавили турски медији.
„Три, четири, можда пет стотина људи. Највише старих, жена и деце. Они су убили чак и труднице“, додала је ова мештанка.
РТ је објавила и да су се активисти који се боре за људска права обраћали турским властима са молбама да се заустави крвопролиће.
Мора се рећи и да насиље у овом региону није остало тек унутрашња ствар Турске. Војне акције против Курда су испровоцирале протесте у различитим државама света и привукле пажњу активиста у Стразбуру, Берлину и Дизелдорфу.
Дијарбакир — град мртвих и несталих
Специјалну операцију турска војска није водила само у курдском граду Џизри. Многа сведочанства о томе да је војска спроводила насиље над цивилима долазила су из града Дијарбакира. Након три месеца борби погинули су цивили у градском региону Сур. Већина тела убијених није предато рођацима. Вилијам Вајтман је разговарао са породицом једне од жртава овог конфликта.
Ратни злочини и могући геноцид
Влада Турске је прву фазу такозване антитерористичке операције започела у лето 2015. године. Према изјавама представника турске владе, ова је операција усмерена само против бораца Радничке партије Курдистана. До данас Анкара спроводи врло обимну војну акцију на југоистоку државе у регионима који су насељени Курдима. Организације које баве заштитом људских права упозоравају на чињеницу да су жртве оружаних снага пре свега цивили. Многи експерти сматрају да турска војска заправо спроводи геноцид.
https://www.youtube.com/watch?v=4XU3nkjcpvI
На рачун Ердоганове политике бројне критике су упутиле стотине умних људи, друштвених делатника, новинара и филозофа из целог света, међу којима и Ноам Чомски. У интервјуу за РТ он је изнео свој став о мерама које Анкара спроводи против Курда.
Етнички Курди чине 18 одсто укупног становништва Турске
- 1982. године Турска је признала етничке општине Курда. До тада је реч „Курд“ била забрањена и званично су их називали „планински Турци“
- 1984. године Радничка партија Курдистана најавила је да започиње борбу за стварање независног Курдистана
- 1991. године Курдима је дозвољено да користе свој језик
- 2001. године дозовљено је јавно извођење курдских песама
- 2004. године отворен је први курдски телевизијски канал
- 2013. године уведен је мораторијум на војна дејства турске војске против Курда
- 2015. године Турска је нарушила овај мораторијум
У турским затворима налази се на хиљаде курдских активиста. Међу њима је најпознатији Абдулах Оџалан, оснивач и лидер Радничке партије Курдистана, који у затвору лежи још од 1999. године.
