Каприн, начелник највеће руске установе за лечење онколошких болести, пред свој долазак у Београд за Спутњик каже да ће током посете бити речи и о тенденцијама у савременој руској онкологији.
„Има доста тога на чему ради модерна руска медицина. На пример, бавимо се генетским испитивањима како бисмо прогнозирали ток болести. Затим, бавимо се испитивањем хетерогености тумора, с обзиром да се он састоји из разних ћелија, а оне се све различито могу третирати. Даље, ту је мониторинг — трудимо се да пратимо количину малигних ћелија у крви како бисмо закључили да ли правилно лечимо пацијента или би требало нешто променити“, објашњава наш саговорник.
Што се тиче лечења зрачењем, односно радио-терапије, Каприн указује да је познато да она има и негативне ефекте, јер осим малигног ткива зраци оштећују и здраво.
„Зато сада радимо на томе да апарати за зрачење нове генерације буду ефикаснији, а да при томе што мање повређују здраво ткиво“, додаје он.
На питање које се готово само наметнуло — да ли се нагли пораст броја оболелих од канцерогених болести у Србији може повезати са бомбардовањем, Андреј Каприн одговара да стопа обољевања расте у свету, али и у Србији, стога не би требало одмах повезивати ову појаву са бомбардовањем:
„Као прво, онкологија је највећим делом болест старих људи, а требало би имати у виду и да је Србију у последње време напустило доста младих. Зато је важно, као параметар пратити не само то да ли расте стопа обољевања, него квалитет пружања онколошке помоћи, односно лечења. Кључно је да буде ниска стопа смртности. Односно, важно је не само излечити пацијента, већ и то да се болест не појави поново. Лечење би требало да буде такво да пацијент може што дуже да поживи уз адекватну терапију. Значи, ако је у Србији уз стопу обољевања висока и стопа смртности, онда то може бити и показатељ да можда има пропуста у лечењу“, истиче он.
Андреј Каприн подвлачи и да би требало рачунати са тим да ће према подацима које је Светска здравствена организација објавила расти број оболелих на глобалном нивоу. Али смртност би требало да опадне, захваљујући све модернијим техникама лечења и раног откривања болести.
Руски онколог наглашава и оно што је модерна руска медицина наследила из совјетског времена, а то су мере превентиве и раног дијагностиковања које су се спроводиле масовно.
Андреј Каприн констатује и то да је онкологија, нажалост, једна од оних дисциплина око које се увек вртело много новца. И тако ће бити убудуће.
Многи који желе лаку зараду, „мотају“ се око оболелих, јер је канцер болест за коју су болесник и његова породица спремни да дају и последњу пару у нади да ће наћи излечење. Према овом „бизнису“ требало би се односити са дозом критике и сумње:
„Дешава се да оболела особа чује за ’чудотворни‘ метод лечења, на пример у Немачкој или Израелу. Болеснику се, чим ступи у контакт са иностраном клиником, ’прикачи‘ медицински ’брокер‘, који потом не престаје да позива и пита ’када ћете доћи, ми вас чекамо, већ је све спремно‘“, објашњава Каприн.
Он истиче да је поента у томе да се најчешће и у тим клиникама нуде исти програми лечења као и у домаћој клиници, само што у иностранству коштају више и другачији је приступ оболелом.
Са друге стране, наставља Андреј Дмитрович, мора се признати да у Европи на онколошким клиникама постоје велики центри у којима раде психоонколози. Овде говоримо о психолозима и психијатрима, који се искључиво баве психолошком помоћи оболелима од рака, али и њиховим породицама:
„Ми сада радимо на томе, са Институтом психијатрије развијамо тај програм помоћи и психолошке подршке. Заједно са њима, спремамо методолошке приступе за рад са пацијентима, рођацима и лекарима“, закључује Каприн.
Из Москве у Београд стиже четворочлана екипа стручњака, који ће са својим колегама разменити искуства. Осим начелника клинике Андреја Каприна, српске колеге ће посетити и Азиз Зикирјахоџаев онкопластични хирург, Андреј Рјабов специјалиста за туморе желуца и плућа, као и Леонид Петров, који се бави абдоменалним туморима.
