Можда само због Доналда Трампа, можда због узбуне коју је Трамп изазвао и у републиканском и у демократском естаблишменту, можда и због — мале, али постојеће — шансе да би избори овог пута могли и да донесу извесну промену у америчку спољну и економску политику, што би онда осетио и читав свет.
Хоће ли Трамп освојити републиканску председничку номинацију, или ће у томе бити спречен? Да ли је извесно да ће Хилари Клинтон бити кандидат демократа, или социјалиста из Вермонта Берни Сандерс још може да је угрози?
Ово су биле теме „Спутњик интервјуа“, чији су гости били новинарка „Политике“ Јелена Стевановић и политиколог Александар Павић.
После новог, овонедељног „суперуторка“, предизбора у оквиру демократске и републиканске партије који су одржани у пет савезних држава, своје предности су, каже Јелена Стевановић, увећали Доналд Трамп међу републиканцима и Хилари Клинтон међу демократама, али још увек немају довољан број делегата да би прогласили победу и обезбедили своју председничку номинацију.
Што се избора међу демократама тиче, каже Александар Павић, „од самог почетка је било јасно да је Хилари Клинтон кандидат естаблишмента, и да ће у старту имати подршку већине суперделегата, које одређује партијско руководство а не сами чланови. Има предност и у финансирању, и медијску подршку, и подршку Волстрита, за чијег кандидата она важи. Тако да је, заправо, изненађење што је Берни Сандерс и до сада успео оволико да јој парира“.
„Берни Сандерс представља бунт левичара против елита, против естаблишмента који Хилари Клинтон персонификује“, напомиње Јелена Стевановић. „Сандерсов досадашњи успех показује да се Америка мења, да се бирачка база демократа у великој мери померила у лево“.
Ипак, сагласни су саговорници Спутњика, мало је вероватно да би Сандерс могао да спречи номинацију Клинтонове.
Јелена Стевановић: „Пут Хилари Клинтон ка номинацији могао би да спречи само неки велики скандал… Ипак, о њој и њеној каријери се пуно тога зна, а видимо докле је дошла, што значи да ни неки њени ранији скандали нису много нашкодили њеној каријери“. Александар Павић: „Од 2010, од када је Врховни суд прогласио неуставним ограничења у донирању за политичке партије, скоро да је гарантовано да ће новац одлучити исход избора“.
Међу републиканцима пак бизнисмен Доналд Трамп је овог уторка из трке избацио још једног кандидата естаблишмента, сенатора с Флориде Марка Рубија. Ипак, његов пут до номинације још је дуг, уз реалну могућност да Трамп, чак и ако на завршну конвенцију дође с највећим бројем делегата, не освоји неопходну натполовичну већину.
У том случају, говори Јелена Стевановић, „делегати на конвенцији ослобађају се обавезе да гласају у складу с вољом бирача који су гласали на овим предизборима. У том случају је могуће да надгласају Трампа, иако би то било прекрајање воље републиканских бирача. А управо је то сценарио који се сада увелико разрађује у Вашингтону“.
„Републикански естаблишмент је ван себе због могућности да Трамп освоји номинацију“, додаје Павић.
„Због тога ће покушати да помогну и Теду Крузу и Џону Кејсику (преосталим Трамповим противкандидатима међу републиканцима), сматрајући их за мање зло, како би омели Трампову председничку номинацију… У сваком случају, сада се показује да демократија и није толико битна, колико да се одржи статус кво“.
Због чега Доналд Трамп баш толико није по вољи естаблишмента, и републиканског и демократског?
Јелена Стевановић: „Републиканска странка плаши се промена, а Трамп је велика непознаница, осим што је јасно да не би тако лако наређивао интервенције у свету као што смо практично сигурни да би чинила Хилари Клинтон. Трамп сам финансира своју кампању и поручује грађанима, а примећујем да они то поприлично цене, да неће бити дужник ниједне корпорације, ниједног лобија, и да ће радити оно што је и обећао грађанима“.
Александар Павић: „И Сандерс и Трамп имају једну заједничку особину: обојица су економски националисти. Обојица су противници споразума о слободној трговини какви се праве последњих двадесетак-тридесет година у склопу неолибералне економске политике. Трамп тражи да се индустрија врати у Америку, а то је, за корпорације и банке које данас воде главну реч, ужасно да чују. Ту је и војно-индустријски комплекс.
Трамп, баш као ни Берни Сандерс, није спољнополитички интервенциониста какви су тзв. неоконзервативци у последњих двадесетак и више година. Ова нова елита, како је пре неколико дана написао Дејвид Стокмен, шеф Канцеларије за буџет у администрацији Роналда Регана, плаши се повратка на статус кво анте из 1991. То је кључ“.
Како би изгледао новембарски судар Хилари Клинтон и Доналда Трампа, освоје ли партијске номинације? Анкете предност дају Клинтоновој, али саговорници Спутњика не искључују могућност изненађења.
Павић: „Није загарантована победа Хилари Клинтон у судару с Трампом. Постоје милиони људи који дословце мрзе Клинтонове, и Била и Хилари. Трамп, притом, анимира људе који су дигли руке од америчког политичког система, који су престали да гласају, и могао би да их врати у игру“. Јелена Стевановић: „Хилари Клинтон за сада јесте фаворит, али Трамп је велико изненађење. Многи су тврдили и да он неће имати успеха као кандидат, а видимо га на челу републиканске трке… Исход је немогуће предвидети“.
Сви досадашњи амерички председнички избори, колико памћење сеже, нису имали значајнијег утицаја на америчку спољну политику. Да ли ће и сада бити такав случај, или је промена ипак могућа? Шта свет може да очекује ако нови председник САД постане Доналд Трамп, а шта ако се у Белу кућу (поново) усели Хилари Клинтон?
„Ако би Трамп постао председник, био би у неповољном положају зато што не би имао подршку своје партије. Он, једноставно, није човек система. Тако да је питање шта би он могао да прогура кроз Конгрес“, наводи Александар Павић. „Као што је питање и да ли би остао доследан свему што говори сад. Али, ако би остао доследан ономе што сада говори, свакако би Америка била много мање опасна по све, па и по себе, него да победи Хилари Клинтон“.
„Тешко је предвидети америчку спољну политику у случају Трампове победе, јер он и није изложио свој план нити с њим повезујемо било какву идеологију“, мишљење је Јелене Стевановић. „С друге стране, када је о Хилари Клинтон реч, ми већ знамо да је она јастреб, интервенциониста, да се залаже за тзв. хуманитарне интервенције и праведне ратове, наравно, по њеном схватању праведне, тако да се може очекивати да она олако шаље америчку војску у иностранство, увек под кринком решавања неке хуманитарне кризе“.
