Уједињене нације треба да започну политички процес у Либији. Обновљени су ваздушни напади на „објекте терориста“, а колају гласине и о могућој копненој операцији коалиционих снага.
Анархија – мајка поретка
Петогодишњица „демократских реформи“ у Либији завршила се потпуним фијаском. На територији некада јединствене државе образовано је неколико супротстављених центара моћи и царује многовлашће.
Две супротстављене „централне“ владе су у Триполију и Торбуку. Њих Запад узалуд покушава да помири како би створио владу националног јединства.
С тим циљем под окриљем Уједињених нација у Мароку су чак били организовани међулибијски преговори који су се завршили потписивањем споразума, али оркестар који је том приликом формиран одбија да свира једнодушно.
Под контролом Триполија и Торбука је мање од половине либијске територије. На југу владају племена Туарега и Тубуа. Поједине засеоке и градове контролише мноштво ситних кланова.
Главну алтернативу у земљи представља ДАЕШ који прети да тај шарени, на брзину сашивени и скрпљени покривач раздере у било ком тренутку.
Ново упориште исламиста
Успеси руске авијације у Сирији навели су џихадисте да траже себи нову базу. И то би могла да постане Либија. „Обручи око ДАЕШ-а се сужавају услед напада на терористе у Ираку и Сирији. Због тога ДАЕШ размишља о томе да седиште пренесе у Либију, где је ситуација за ову организацију много повољнија“, рекао је директор Централног бироа за судске истраге Марока Абделах Хијама.
Могућност да ДАЕШ освоји велики део Либије прети Европи у најмањој мери новим приливом избеглица.
„У овом тренутку у земљи живи 2.400.000 унутрашњих досељеника и избеглица из других земаља којима је потребна хитна хуманитарна помоћ“, изјавио је заменик специјалног изасланика УН за Либију Али ел Затари.
Ипак, миграција народа није једина опасност. Либија, која се претвара у упориште исламиста, могла би да постане платформа за нападе на суседне земље, и не само за то, него и за терористичке нападе у Западној Европи, па чак и за инвазију.
„ДАЕШ у Либији представља све већу опасност како за саму земљу, тако и за регион, а шири се и изван његових граница“, изјавио је представник генералног секретара Уједињених нација у Либији Мартин Коблер.
Према разним подацима, у Либији је сада око 6.000 џихадиста, чији број упорно расте.
„Број терориста ДАЕШ-а у Либији се удвостручио. Они су се озбиљно укотвили у Либији“, рекао је један од представника америчких специјалних служби.
Ако ДАЕШ буде окупирао Либију, имаће огроман, практично неисцрпан људски ресурс – целу Западну Африку, с тако моћним покретом какав је Боко харам у Нигерији.
А ако се томе дода чињеница да „велики део Либије није доступан никаквим средствима контроле САД“, како је рекао у интервјуу за РТ доцент Руског државног универзитета за друштвене науке Сергеј Серјогичев – „тамо се може сакрити све што је потребно, чак и компоненте за стварање ’прљаве бомбе‘, што ствара потпуно апокалиптичну слику“.
У потрази за „црним златом“
Економски фактор је један од одлучујућих у либијском проблему.
Учврстивши се на северу Либије, ДАЕШ покушава да прошири своје територије и да освоји кључна либијска нафтна изворишта, као и луке и фабрике за прераду нафте. О могућности нових напада терориста ДАЕШ-а на објекте за производњу, чување и превоз нафте говорио је шеф националне нафтне компаније Либије „Нешенел оил корпорејшен“ Мустафа Санала.
Због тога су угрожени интереси западних компанија, који су директно или индиректно пригрлили нафтна изворишта пропале џамахирије. Производња „црног злата“ данас није већа од 360.000 барела дневно – око пет пута мање него у време Гадафија.
Копнена операција: питање отворено
Није чудно што западни стратези озбиљно размишљају о копненој операцији. У Либији већ делују специјалне снаге Француске, Велике Британије и САД. Истина, нису увек усаглашене. Али малим снагама с ДАЕШ-ом се не може изаћи на крај. А да ли ће се НАТО одважити на директну интервенцију – питање је отворено.
„Сада Западу није до директних интервенција у Либији. Не бих се усудио да кажем да би Запад могао да крене у војну инвазију. Али, ако борци изађу ’из оквира’ и, рецимо, продру у Тунис, Запад је способан да се умеша“, коментарише ситуацију у интервјуу за РТ руководилац Санктпетербуршког центра за проучавање савременог Блиског истока Гумер Исајев.
„Копнена операција је могућа само у случају масовних терористичких напада на територији САД“, тврди Сергеј Серјогичев.
„Увођење војске, међутим, неће решити проблеме с ДАЕШ-ом. За Запад је једини излаз из либијског ћорскокака да пронађе новог Гадафија. И да не одговарају на питање због чега су убили старог“, сматра Серјогичев.
У сваком случају Американци ће се потрудити, као и пре пет година, да одговорност поделе с европским савезницима и да на њихова нејака плећа пренесу тешкоће борбе против ДАЕШ-а.
