Добрица Веселиновић из Иницијативе „Не да(ви)мо Београд“ за Спутњик каже да сумњају да је реч о људима блиским Српској напредној странци, а циљ је, тврди Веселиновић, да се искористи њихово име ради бољег резултата на предстојећим изборима.
„Желели смо да скренемо пажњу јавности да је у питању обмана и изборна манипулација, да ти људи немају никакве везе са Иницијативом ’Не да(ви)мо Београд‘, али и да смо нашим истраживањем утврдили да су људи који су поднели те изборне листе сарадници, симпатизери и чланови СНС-а“, каже Веселиновић за Спутњик.
Из Српске напредне странке међутим кажу да немају никакве везе са изборном листом „Паткица — не Београду на води“. Функционер те партије и шеф одборничке групе Скупштине града Београда Александар Јовичић за Спутњик каже да први пут чује за тврдње Иницијативе „Не да(ви)мо Београд“.
„Заиста никакве везе немамо са тим. Ми смо се довољно борили да прикупимо потписе за нашу странку и да добијемо број један, и мислим да смо као највећа странка успели у томе, а за остале партије или та удружења, нити се њима бавимо нити нас интересују. Искрено, то први пут чујем“, категоричан је Јовичић.
Док из „Иницијативе“ траже од напредњака да се изјасне о овим листама и да се оне повуку, Јовичић за Спутњик каже да СНС није тај који те наводе треба да проверава, већ Изборна комисија.
„Не проверава то СНС, већ надлежни органи, да се установи да ли постоји било каква злоупотреба. Ко год жели нека се бави тим случајем, али ми заиста немамо времена да се бавимо тиме, а наравно да треба да се истражи, ко год и шта год да је урадио, треба да буде санкционисан“, каже Јовичић.
Овим поводом огласили су се и иницијатори подношења листе „Паткица — Не Београду на води“. У саопштењу Танјугу наводи се да је реч о невладиној организацији „Врачар слободно“, чији су се чланови, архитекте које предводи архитекта Иван Ратковић, организовали да лично поднесу ову изборну листу. У саопштењу се истиче да је ова НВО регистрована према позитивним законским прописима и преноси се Ратковићева изјава да никада није био члан СНС, нити је гласао за ову странку, а да је некада подржавао ДС.
„Окупио сам различите људе на овој листи и међу њима има бивших чланова различитих странака, од СНС-а до ДС-а, а сада су у невладиној организацији ’Врачар слободно‘. Неки од њих су се разочарали у своје бивше странке и имају право да промене мишљење“, додао је Ратковић, напомињући да је „једини критеријум да се нађу на изборној листи био да буду против ’Београда на води‘“, наводи се у саопштењу.
Политички аналитичар Дејан Вук Станковић за Спутњик каже да му се чини да је дошло до подела унутар саме Иницијативе „Не да(ви)мо Београд“ што га, како наводи, неодољиво подсећа на поделе које су постојале и у покрету „Отпор“. И тамо су постојале две фракције, од којих је једна желела да уђу у страначки живот, а друга је била за то да остану студентска организација, објашњава Станковић.
„Све те иницијативе које се формирају око једне теме, у овом случају око теме Београда на води, пре или касније покажу своје политичке амбиције. Изгледа ми да је у игри синдром политичке поделе — једни хоће на изборе и да кроз институције система покушају нешто да спрече, а други хоће да остану нека врста невладине организације, која би кроз јавност утицала на политику Града Београда. Нема ту неке велике филозофије“, каже Станковић за Спутњик.
Шта год да је у позадини читаве приче, политиколог Цвијетин Миливојевић за Спутњик каже да ово није први пут да ће грађани на изборима наићи на збуњујуће листе, за које нису сасвим сигурни чије су.
„Увек је било таквих ствари. Некада су се намерно користила имена која су асоцирала на неко име које је већ на неки начин препознатљиво и позиционирано у јавности. Било је и случајева отцепљења унутар политичких странака, па се следећа странка намерно назове сличним именом. Примера ради, имали смо Српску радикалну странку, али и отцепљено крило СРС које је у тадашњој Савезној скупштини имало посланички клуб који се звао Српска радикална странка — Никола Пашић“, подсећа Миливојевић.
Међутим, како Иницијатива „Не да(ви)мо Београд“ није заштитила име и визуелни идентитет, можемо говорити само о мањку етике или политичког морала оних који су евентуално употребили елементе њиховог визуелног идентитета, закључује Миливојевић за Спутњик.
