„Мама, остао сам без кредита, уплати новац на овај број, то је телефон мог друга“, једна је од СМС-замки у коју упада хиљаде људи.
Постоји више схема телефонске преваре. Преваранти позивају потенцијалне жртве играјући на срећу. Током разговора већ постаје јасно да ли ће се жртва упецати или не. По правилу, преваранти су добри психолози и брзо налазе слабу тачку код свог саговорника. Уколико само један од 10 позива буде „успешан“, преварант ће сматрати да је направио „добар посао“.
Најчешће они траже да се новац пребаци, јер је наводно неко од рођака жртве у невољи — имао је саобраћајку, налази се у болници или полицији. У многим случајевима, када људи поверују, они заиста и пребацују новац на рачун преваранта.
Међутим, такве случајеве преваре тешко је истражити, јер се жртве често налазе у најразличитијим деловима земље, велике Русије. Осим тога, преваранта је тешко открити, јер су картице за мобилне телефоне, по правилу, регистроване на друга лица — руски закон забрањује осуђеницима да имају мобилну комуникацију.
Да би се стало на пут оваквим преварама, руски депутати предлажу веће новчане казне за преваранте — од 100.000 до 300.000 рубаља, што је од око 1.300 до 3.900 евра, а за поновљени прекршај казну од три године затвора.
Полицијски стручњаци, с друге стране, кажу да је „сеча жица“ најефикаснији начин борбе против телефонских превара из затвора. Они предлажу да се мобилним оператерима уведе забрана на пружање услуга на територији казнене установе.
„Данас постоји велики проблем, јер се многи затвореници баве телефонским преварама. Они су искусни психолози, који телефонирају људима и представљају се као полицајци. У стању су да изнуде новац за решавање проблема у који су наводно упали блиски људи њиховог саговорника. Једно од решења за овај проблем су измене и допуне кривичног закона“, каже заменик председника Државне думе за безбедност и борбу против корупције Александар Хинстејн.
Он такође сматра да би требало пооштрити казне и за уношење забрањених предмета, у овом случају мобилних телефона, у затворе. Тренутно је та казна минимална и износи свега 3.000 до 5.000 рубаља (од 40 до 65 евра).
Затвореницима телефоне дотурају чланови породице и пријатељи — у пошиљкама са одећом и храном или их пребацују преко затворске ограде и зида, уз помоћ стрела, хеликоптера на даљинско управљање или чак животиња. Илегално их уносе и посетиоци затвора, чак и адвокати, скривајући их испод одеће.
Класични начини спречавања илегалног уношења мобилних телефона у затворе нису ефикасни, признаје полиција, а понекад и запослени у казненим установама подлегну искушењима.
„Што их ми више одузимамо, то више расте цена доставе мобилних апарата на територију казнене установе. Када цена достигне ниво месечне плате запослених, они често не могу да одоле искушењима“, признаје Анатолиј Рудиј, заменик директора Федералне службе за извршење казни затвора.
Годишње се у руским затворима затвореницима одузме десетине хиљада мобилних апарата — званични подаци говоре о цифри од чак 44.000 телефона.
Према подацима полиције, само прошле године у Русији је извршено 38.114 телефонских превара, од којих је 1.238 извршено из затвора.
Број телефонских превара у Москви је у последње три године порастао чак три пута. У Руској престоници је 2015. године извршено скоро 20.000 телефонских превара.
Ово, међутим, није проблем са којим се суочава само Русија — међународна статистика показује да мобилни оператери и њихови корисници од телефонских превара годишње губе око 10-40 милијарди долара. Тачну бројку је немогуће утврдити, зато што оператери о својим губицима нерадо говоре, а њихови претплатници врло често и не пријављују полицији да су били жртве преваре.
Са проблемом телефонских превара суочавају се многе земље у свету, укључујући и Србију. У Сједињеним Државама су, на пример, затвореници уз помоћ мобилних телефона чак организовали и масовне нереде и затворски бунт. Један од америчких експерата за безбедност је телефон назвао „најопаснијим оружјем у затвору“.
