У зависности од оцена, то подразумева однос укупног дуга према БДП-у земље од 250 одсто до 300 одсто. Није искључено да је проценат био и већи на крају 2015. године. Треба рећи да се не ради о државном дугу, већ о укупном дугу економских субјеката.
Однос корпоративног дуга према БДП-у износио је 2014. године око 125 одсто. У зависности од специфичности бизниса разликују се и могућности сервисирања дуга, али се генерално може рећи да компаније са овим теретом све теже излазе на крај.
Према подацима „Макарија групе“, више од половине свих дугова сировнских компанија у 2014. години се нису могли покрити својим приходима, док новијих података за сада нема.
Ситуација се веома погоршала, јер су се на крају 2015. године кинеске компаније задужиле још 1,2 билиона долара и тај новац је био искоришћен за сервисирање старих кредита, пише руски портал „Вести економика“. Другим речима, корпоративни сектор Кине веома брзо постаје гигантски финансијски мехур.
Са тачке гледишта статистике и финансијске анализе, кинеске компаније просто покушавају да генеришу новчани ток који је потребан за враћање дугова. Међутим, то постаје све теже. Већ сада прекорачење рокова плаћања за услуге и робу у Кини износи 87 дана, што је највеће кашњење у скоро 17 година.
Грубо говорећи, тренутно кинеске компаније троше двоструко више времена само на то да добију новац за продату робу и услуге него што је то било потребно пре пет година. Посебно је велики проблем код индустријских предузећа, где чекање траје 131 дан.
По правилу, ако чекање прелази сто дана, то је знак да се ради о великој кризи у сектору. Посебно је тешко стање у компанијама из индекса „МСЦИ Емерџинг маркетс“ које чекају исплате обавеза до 44 дана.
„Дугови државних компанија су порасли за 23 одсто у последње 2 године — до 590 милијарди долара, што је више од годишњег БДП-а Тајвана. Број корпоративних банкротстава ове године порастао је за 20 одсто и све више кинеске компанија бирају између две непријатне опције: наставити кредитирање постојећих клијената, пристајући на одлагање исплата или прекинути сарадњу и гледати како пада продаја“, пише Блумберг.
Ово, наравно, води у кризу плаћања, док се укупан ниво чекања на исплате нагло повећава. На крају, индустријска предузећа не могу да отплаћују банкама кредите које их једноставно проглашавају „неквалитетним“, што значи да ће добијање нових кредита и наставак рада бити много тежи. Једини излаз из проблема предузећа виде у даљем задуживању, како би могла да сервисирају старе дугове. Ово омогућава да се добије на времену, можда неколико месеци, али онда читав систем може да се сруши, као кула од карата.
Ефетат куле од карата ће прорадити у случају када озбиљни проблеми са неплаћањем почну да се појављују и код стабилних и „богатих“ компанија. Када се то деси, видећемо талас банкротстава, банкарску кризу и велики пад производње. Тржиште ће бити очишћено, милиони Кинеза ће изгубити радна места, док ће Народна банка Кине бити принуђена да потроши милијарде на спасавање сопственог банкарског система.
Шеф НБК Џоу Сјаочуан је већ изјавио да је корпоративни сектор Кине оптерећен превеликим дуговима. Он је навео да је однос дуга и БДП-а сувише висок, али није навео тачне цифре.
Ипак, Пекинг, изгледа, није много забринут проблемима домаћих компанија. Иначе, зашто би дозволио компанијама да повећају дуг за 0,5 билиона долара у јануару 2016. године.
Власти указују да компаније треба да улажу више новца у берзе, тиме смањујући зависност од дуга.
„Треба да стабилизујемо тржиште капитала. Било би добро, ако би сви своју уштеђевину претворили у капитал, на такав начин компаније не морају да се много задужују“, рекао је шеф НБК.
Према подацима Фајненшел тајмса, око једне трећине компанија већ је дужно три пута више, него што имају вредност.
Без обзира на све проблеме Пекинг се, чини се, спрема се да оштро „угуши“ сваки знак кризе. У томе може да рачуна на подршку ММФ-а.
Шефица ММФ-а Кристин Лагард је изјавила: „Свет ће пажљиво пратити како би из искуства Кине сазнао како треба вешто управљати равнотежом између економске трансформације и дубље глобалне интеграције“.
Подршка ММФ-а и званичних власти постоји, ЦБ има довољно резерви, значи може се „вешто управљати“ „равнотежом“ још неко време.
