Он сматра да се Зукорлић повукао из Исламске заједнице под притиском Сарајева јер му је речено да ће бити смењен ако се сам не повуче.
„Сигуран сам да Зукорлићев формални одлазак није суштински одлазак. Ако не буде успео на пољу политике, он ће се вратити Исламској заједници“, оцењује Макић.
Он истиче да је у Зукорлићевом интересу да се деси нешто велико и крупно на пољу помирења пре избора јер он наступа под паролом „За помирење“.
„Сигуран сам да Зукорлић врши притисак да дође до неког формалног помирења. Суштинско помирење ће бити тешко јер је и његов излазак из Исламске заједнице формалан. Ја сам опрезни песимиста у погледу потпуног помирења из разлога што се много тога негативног дешавало, Зукорлић је оптуживао другу Исламску заједницу да су отпадници, сарадници ЦИА, БИА и он би јавно морао да повуче те оптужбе. Ако у оваквим условима дође до помирења, то помирење ће бити на стакленим ногама и неће опстати“, каже Макић.
Он каже да је верско уједињење на простору Србије императив за све муслимане.
„Од тога не би имало користи нико посебно, ни Београд, ни Анкара ни Сарајево, већ би Исламска заједница почела нормално да живи са једним духовним вођом. Да ли би то био реис или главни муфтија то је небитно, чак ни устројство није битно. Спомињање Београда или Сарајева је избило у први план када смо се ми тек поделили, то није суштина јер и Београд и Сарајево морају разумети позицију Санџака, да без Београда не можемо завршити администрацију, а та духовна веза са Сарајевом или Меком је верска веза и нико не може да је спори са верске стране. Уколико дође до правилног помирења, а потом и уједињења, то ће бити дугорочно решење јер онда ће и политичке тензије бити много мање. Када је вера ушла у политику, односно људи из вере ушли у политику, дошло је до цепања Исламске заједнице“, напомиње Макић.
На питање у којој мери ће уједињење Исламске заједнице утицати на питање аутономије Рашке области, Макић каже:
„Ради се о верском, а не о политичком питању. Аутономија је политичко питање, а помирење верско. Аутономијом се баве политичари. С друге стране, ако аутономија значи право на образовање, право у свим оним сегментима који не подразумевају ништа насилно, томе се нико неће супротставити. Али, подвлачим, то није верско питање, Исламска заједница се бави уређењем верских питања у Србији и Санџаку, док се питањем аутономије баве национални савети“.
Макић истиче да би уједињење Исламске заједнице допринело и смањењу појаве екстремистичких група, јер би се у новонасталој ситуацији знало ко је одговоран, односно не би могло више да долази до пребацивања одговорности.
Да ће евентуално уједињење Исламске заједнице у Србији бити на „стакленим ногама“, сматра и професор Факултета политичких наука Мирољуб Јефтић.
„Чини ми се да су противречности међу њима поприлично велике. У сваком случају, и једна и друга исламска заједница би хтеле неку врсту уједињења, само под својим условима. И не би било изненађење да дође до уједињења Исламске заједнице, а да се у исто време наставе расколи који су важили и до сада. У суштини у питању је само персонални проблем, не проблем око идеја за које се залажу“.
Јефтић напомиње да је питање помирења условљено у великој мери и политичком ситуацијом која се у Рашкој области усложњава.
„У сваком случају, бирачко муслиманско и бирачко верско тело било би јединственије у односу на Србију и Београд. У извесном смислу, муслимани Рашке области имали би већу специфичну тежину него овако“, оцењује Јефтић.
Након што је носилац листе БДЗС Муамер Зукорлић поднео оставку на место санџачког муфтије, СДП Расима Љајића почео је прикупљање потписа за формирање Јединствене исламске заједнице на територији Србије.
Исламска заједница у Србији, на чијем челу је до скоро био Муамер Зукорлић, са седиштем у Новом Пазару формирана је 2007. године. Чини засебан мешихат у саставу Ријасета Исламске заједнице у Босни и Херцеговини, а подељена је на четири муфтијства: санџачко, прешевско, новосадско и београдско. Поред Исламске заједнице у Србији, на територији Србије делује и Исламска заједница Србије, која се не налази у саставу Ријасета Исламске заједнице у Босни и Херцеговини, већ чини самосталан ријасет.
