Велики, Међународни сајам туризма, 23. по реду, отворен је данас у Москви и трајаће до 26. марта. Ове године, сајам се одржава у 7 хала на укупно 50 хиљада квадратних метара. Учествује више од 1.500 компанија из 180 земаља света. Очекује се да ће сајам посетити више од 30 хиљада људи.
„Туристичка организација Србије и ове године је присутна Међународном сајму туризма у Москви, а Русија је за нас изузетно значајно тржиште“, каже за Спутњик Марија Лабовић директорка Туристичка организације Србије. Она додаје да Србија традиционално на руском тржишту види велики потенцијал, посебно зато што са Русијом има безвизни режим.
„Ми имамо управо оно што Русе привлачи — пре свега лепу природу. Такође, знамо да Руси воле да обиђу Београд, Копаоник, неке од наших бања. Изузетно им је интересантна наша гастрономија — по томе смо такође познати. А уз гастрономију, ту је наше гостопримство које је заиста специфично. На тај начин показујемо колико су туристи из Русије и из других земаља добродошли. Тако им чинимо боравак још пријатнијим“, истиче Лабовићева.
Главна овогодишња тема промоције Србије на великим светским сајмовима туризма су Дунав, реке и језера. Дунав је велики потенцијал: кроз Србију тече дужином од 588 километара, има два национална парка, прелепу природу. Ту је и бициклистичка траса „Јуровело 6“ и она је изузетно значајна јер повезује читаву Европу са обалом Црног мора.
То су и потенцијали које ТОС презентује као новину у својој понуди.
„Снимили смо један изузетно леп филм о Дунаву у Србији, који је на сајму у Берлину освојио друго место за најбољи туристички филм, и на то смо прилично поносни“, додаје Лабовићева.
Уз бројне представнике српских туристичких агенција, али и бања и лечилишта који су традиционално присутни на овом сајму, ове године су први пут своју понуду изложили и представници Туристичке организације Београда.
Заменик директора Слободан Унковић за Спутњик каже да ће они наставити са активностима које је ТОС претходних година спроводио на тржишту Русије, а ту пре свега мисли на промоцију викенд боравака у Београду и околини.
Унковић наводи и жељу да се осим гастрономских садржаја и забаве, руским туристима покаже и богата културна баштина српске престонице:
„Наравно, Београд има јаке споне и везе са Русијом. Пре свега, мислим на грађане Русије који су живели у Београду и утицаје руске културе и науке на развој Београда. У архитектури имамо изразит утицај чувеног Краснова и целе плејаде руских архитеката у Београду“.
Свакодневни директни летови на релацији Москва—Београд су оно што је такође значајно за Србију као туристичку дестинацију која је окренута ка руском тржишту. А од јуна се очекује и редовна линија из Санкт Петербурга за српску престоницу. До сада је понуда ТОС, управо из тог разлога, више била концентрисана на Москву. А постојање директне авионске линије увек је предуслов за развијање туристичких односа.
Марија Лабовић додаје да је ове године посебна пажња посвећена и верском туризму, јер је то нарочито интересантно на руском тржишту:
„На самом штанду имамо иконописца која исцртава иконе на лицу места. То прилично привлачи пажњу, јер је различито од других наступа. Хтели смо да се некако истакнемо по тој нашој специфичности која нас повезује“, каже директорка ТОС-а.
У оквиру презентације туристичких потенцијала на међународном сајму у Москви представљена је и апликација за мобилне телефоне — туристички водич о Србији на руском.
Од данас ју је могуће бесплатно преузети са AppleStore и GooglePlay. Водич садржи најактуелније информације о регионима Србије и интересантним дешавањима. Ту се такође могу наћи и предлози туристичких рута кроз Србију.
Кулинарска радионица за руске новинаре
У оквиру презентације понуде Туристичке организације Србије била је одржана кулинарска радионица за руске новинаре. Том приликом је Олга Стојановић, менаџерка ТОС-а за руско тржиште, руске новинаре упознала са летњом туристичком понудом Србије.
„Током ове кулинарске радионице руски новинари су са нескривеним одушевљењем, заједно са главним куваром једног московског ресторана ауторске српске кухиње, спремали салату са цвеклом, Карађорђеву шницлу и кремпиту“, каже она.
Охрабрујући тренд упркос кризи
Иако је и српски туризам прошле године забележио пад броја посета руских туриста (због економске кризе и пада вредности рубље), ипак радује чињеница да је у јануару ове године забележен пораст тог броја за 12 одсто у односу на исти период претходне године.
„То је већ сада охрабрујући податак који нам даје веру да ћемо успети да повратимо оне туристе који су из поменутих разлога престали да путују, као и веру да се укупно тренд мења на боље“, оптимистична је директорка ТОС-а.
У много чему, 2015. година је за руски туризам била без преседана. Ова бранша се налази под утицајем економске кризе у земљи, али и утицајем светских геополитичких процеса.
Па ипак, туристички бизнис се активно развија и тражи нове могућности. Стога, очекује се да ће 2016. година донети многе интересантне промене у унутрашњем туризму у Русији, али и иностраном. Ваља поменути да се сви негативни економски и политички утицаји на сајму не могу приметити — руске туристе, као и раније, жељно очекују у свим крајевима света.
